Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) - u daljem tekstu ZPP, i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12) ZPP na koju se tuženi poziva u reviziji, prema članu 407. stav 1. tač. 1)-3) ZPP revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... u Pogonu ... na osnovu zaključenog Ugovora o radu broj .../... od 06.04.2015. godine, sa pratećim aneksima. Osporenim rešenjem tuženog broj .../... od 05.11.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu, člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih „Niš-ekspres“ AD i člana 19. tačka IV Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da dana 25.08.2015. godine, dok je radio u prvoj smeni, nije kontrolisao popravku vozila ... ... koje je vanredno isključeno sa linije i tom prilikom nije uočio oštećenje nosača alternatora, istrošenost kanala četvorokanalne remenice i iskošenost remenice alternatora u odnosu na remenicu motora, što je imalo za posledicu zagrevanje remenice, odnosno topljenje i kidanje kaiševa alternatora i ponovno vanredno isključenje vozila sa linije istog dana u 16 časova i 02 minuta, a što je dalje negativno uticalo na odvijanje i funkcionisanje prigradskog saobraćaja. Dana 20.10.2015. godine tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje na koje se on izjasnio u pisanoj formi 27.10.2015. godine. U postupku utvrđivanja odgovornosti tužioca, uzete su izjave tužioca i električara koji su navedenom prilikom radili na otklanjanju kvara po nalogu tužioca, a sačinjen je i izveštaj za ... ... od 25.08.2015. godine od strane rukovodioca radne jedinice Agregati. Mašinskim veštačenjem od strane veštaka Zorana Veljkovića, koje je kao dokaz izvedeno na predlog tužioca, utvrđeno je da uzrok ponovnog kidanja remen kaiša glavnog alternatora na autobusu ... ... leži u ugradnji remen kaiša pogrešnog tipa i dimenzija – umesto klinasto nazubljenog (originalnog) kaiša dimenzija 13h1,150mm, ugrađen je klinasti obični kaiš dimenzija 12,5h1,175mm, te da je takvu pogrešnu ugradnju uzrokovao nedostatak osnovne tehničke dokumentacije za predmetni autobus koja je neophodna u procesu tehničkog održavanja i koja bi bila dostupna svim odgovornim licima u procesu održavanja. Tuženi je shodno članu 271. ZPP dostavio nalaz i mišljenje sudskog veštaka mašinske struke Radeta Pavlovića prema kome neispravnost selen blokova (oštećen gumeni deo) na nosačima glavnog alternatora predmetnog autobusa prouzrokuje iskošenost remenice alternatora i direktno utiče na ispadanje i kidanje kaiševa. Po mišljenju ovog veštaka, uzrok nastanka oštećenja kaiša trebalo je utvrditi neposrednim pregledom oštećenog kaiša a kod demontaže glavnog alternatora i tehničke ispravnosti alternatora u mehaničkom delu – tehničke ispravnosti selen blokova glavnog alternatora. Imenovani veštaci su usmeno u pretežnom delu usaglasili svoje nalaze, utoliko da postoji teoretska mogućnost da kaiš može da pukne i usled oštećenog selen bloka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, kao i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5)).

Prema odredbi člana 6. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih „Niš - ekspres“ AD zaključenog dana 30.07.2014. godine, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa poslova svog radnog mesta, ne pridržava se uputstava za rad u svojoj radnoj jedinici (tehnološkog postupka, naredbi, saopštenja itd.), ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja.

Odredbom člana 19. tačka IV Ugovora o radu broj .../... od 06.04.2015. godine, ugovoreno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, i to neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza.

Kako je iz izjava zaposlenih električara koji su vršili popravku predmetnog vozila utvrđeno da im je tužilac dao nalog da provere ispravnost alternatora i da ih je više puta obilazio dok su radili na popravci alternatora, te da su nakon zamene akumulatora i popravke alternatora izvršili probu alternatora u prisustvu tužioca i ustanovili da je ispravan, pravilno nalaze nižestepeni sudovi da se u konkretnom slučaju ne može zaključiti da je tužilac postupao protivno obavezama svog radnog mesta, odnosno da je propustio da kontroliše popravku vozila ... ... . Takođe, imajući vidu da je kvar u konkretnom slučaju otklonjen popravkom nosača alternatora i ugradnjom novih kaiševa, pravilna je i ocena apelacionog suda da tuženi tokom prvostepenog postupka nije dokazao da se uzrok kidanja kaiševa nalazi samo i isključivo u radnjama tužioca, odnosno propuštanju preduzimanja radnje, koji je pri tom spornom prilikom postupao po prijavi vezanoj za problem sa alternatorom, a ne i za pokidane kaiševe. Sledom navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tužiocu zbog povrede radne obaveze učinjene njegovom krivicom, s obzirom da tužilac kritičnom prilikom nije namerno izvršio povredu radne obaveze, niti je povredu učinio iz krajnje (grube) nepažnje.

Krivica je osnov odgovornosti u slučaju povrede radne obaveze, ali nije svaki stepen krivice dovoljan razlog za prestanak radnog odnosa. Za odgovornost tužioca kao zaposlenog odlučno je postojanje umišljaja ili krajnje ( grube ) nepažnje, a toga u konkretnom slučaju nije bilo, kao subjektivnog uslova za punovažan otkaz ugovora o radu. Kako je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilna i odluka o vraćanju tužioca na rad, jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić