.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1269/2015
30.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužioca M.Đ. iz N.S., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tuženog N.. AD N.S., čiji je punomoćnik N.Š., advokat iz N.S., odlučujući o reviziji parničnih stranaka izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/2015 od 11.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog parničnih stranaka da se o revizijama izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/2015 od 11.03.2015. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim. ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/2015 od 11.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1927/2013 od 14.07.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđena je ništavost člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu u roku od osam dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na ime zarade iz dobiti za 2011. godinu isplati neto iznos od 101.606,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 01.06.2012. godine pa do isplate, kao i da tužiocu nadoknadi troškove spora sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknati troškove parničnog postupka u iznosu od 1.950,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/2015 od 11.03.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je delimično prvostepena presuda tako što je odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.950,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i u roku za izjavljivanje revizije dopunu revizije, dok je tuženi blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Parnične stranke su predložile da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, u interesu ravnopravnosti građana i novog tumačenja prava, odnosno zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.
Odlučujući da li u konkretnom slučaju ima uslova da se o izjavljenim revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Pobijanom drugostepenom odlukom nije odstupljeno od sudske prakse, niti postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno novo tumačenje prava, jer su pobijane odluke donete u skladu sa važećom sudskom praksom u primeni pravila o ništavosti odredaba sporazuma- ugovora.
S obzirom na to da je drugostepena odluka protiv koje su izjavljene revizije doneta 11.03.2015. godine, posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14 sa primenom od 31.05.2014. godine) počev od kada je ocena ispunjenosti uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, u isključivoj ingerenciji ovoga suda; to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 14. i člana 23. citiranih Novela, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.10.2013. godine, a kao vrednost predmeta spora označeno je da je radni spor - neprocenjivo – 15.000,00 dinara. U toku postupka tužilac je podneskom od 10.04.2014. godine precizirao tužbu tako što je zahtevao i isplatu iznosa od 101.606,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2012. godine pa do isplate na ime zarade iz dobiti za 2011. godinu. Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih odnosa. Međutim, odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, to van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčana potraživanja kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora. O zahtevu tužioca po tužbi podnetoj 24.10.2013. godine pravnosnažno je presuđeno 15.03.2015. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14). Vrednost predmeta spora pobijanog dela je novčani iznos od 101.606,02 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što predstavlja merodavnu vrednost relevantnu za ocenu prava na izjavljivanje revizije u smislu noveliranog člana 403. stav 3. ZPP, pa revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene. Kako nije dozvoljena revizija tužioca, to nije dozvoljena ni dopuna revizije tužioca koja se odnosi na odluku o troškovima parničnog postupka.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
