.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 127/2015
Rž 25/2015
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca R.J. iz A., čiji su punomoćnici N.M. i Z.K., advokati iz I., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu, koju zastupa Republički javni pravobranilac, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 202/14 od 25.11.2014. godine i reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 73/14 od 21.01.2014. godine, u sednici održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 202/14 od 25.11.2014. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 73/14 od 21.01.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 73/14 od 21.01.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica u Arilju P1 289/13 od 26.09.2013. godine, u stavu prvom izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane verskih i državnih praznika, za period od 01.12.2007. godine do 31.12.2008. godine isplati ukupno 46.695,85 dinara, sa kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Prvostepena presuda je u delu odluke o troškovima postupka ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 506.. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana (postupcima započetim pre stupanja na snagu ovog Zakona), posle stupanja na snagu ovog Zakona (posle 01.02.2012. godine) presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama tog Zakona. U ovom slučaju, rešenjem Apelacionog suda Gž1 865/13 od 08.04.2013. godine ukinuta je prethodna prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Rešenjem R1 202/14 od 25.11.2014. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji primenom člana 404. ZPP.
Protiv ovog rešenja tužena je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana člana 402., u vezi člana 386. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i našao da žalba nije osnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.
Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
I po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz člana 404. ZPP, nisu ispunjeni. Naime, u reviziji tužene ukazuje se na činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni koji je radio prekovremeno, noću i u dane državnih i verskih praznika ostvario pravo na uvećanje koeficijenta ili ne, kao i da li je to uvećanje primio ili nije. Pri tom, Vrhovni kasacioni sud se u vezi istog činjeničnog i pravnog osnova već izjasnio u svojim odlukama Rev1 113/2013, Rev1 29/2013 i drugim, donetim u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda od 23.09.2014. godine, a koji se odnosi na pravo na uvećanu platu zbog tzv. ''neredovnosti'' (državni i verski praznik, rad noću, smenski rad i prekovremeni rad).
Kako je žalba tužene neosnovana, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 401. stav 1. tačka 2., u vezi člana 404. stav 3. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi isplate naknade za prekovremeni rad, noćni rad i rad u dane državnih i verskih praznika podneta je 29.11.2010. godine.
Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (46.695,85 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
