Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 1278/07
18.10.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Stojana Jokića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Nikole Stanojevića, Mihaila Rulića i Mirjane Grubić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB i drugi, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog \"VV", koga zastupa advokat BA, radi poništaja, raskida i izvršenja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca AA, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Užicu Gž.I. br. 137/07 od 05.04.2007. godine, u sednici veća održanoj dana 18.10.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Užicu Gž.I. br. 137/07 od 05.04.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Požegi P.262/05 od 14.04.2006. godine pod tačkom 1. svakog dela izreke (I do VIII), odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca za poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa u delu koji se odnosi na visinu otpremnine za dobrovoljni prestanak radnog odnosa. Pod tačkama 2. svakog dela izreke, odbijeni su kao neosnovani eventualni tužbeni zahtevi za raskid sporazuma u delu koji se odnosi na visinu otpremnine, obavezivanja na plaćanje razlike otpremnine, doprinosa na tu razliku, kao i zatezne kamate na način koji je precizno opredeljen za svakog od tužilaca u posebnim delovima izreke pod I, II, III, IV, V, VI, VII i VIII. Istom presudom, pod tačkom 3. svakog stava izreke, svaki tužilac je obavezan da tuženom plati srazmeran deo nužnih troškova parničnog postupka u iznosima koji su precizno opredeljeni.

Presudom Okružnog suda u Užicu Gž.I. br. 137/07 od 05.04.2007. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog, a potvrđena presuda Opštinskog suda u Požegi P.br.262/05 od 14.04.2006. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tužilac AA, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju sa predlogom da Vrhovni sud reviziju tužioca odbaci ili odbije kao neosnovanu.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 125/04), Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citiranog člana, na koju se revizijom neosnovano ukazuje jer je pobijana odluka jasna, sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju obaveštenjem od 29.09.2003. godine, tuženi je pozvao zainteresovane zaposlene da se dobrovoljno prijave za prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine za koju su date dve varijante načina obračuna. Tužioci su prihvatili ponudu i zaključili sporazume o prestanku radnog odnosa i isplati otpremnine. Međutim, kako je postupak sporazumnog prestanka radnog odnosa uz isplatu otpremnine, protekao bez učešća sindikata, koji je bio nezadovoljan ponuđenom otpremninom, pokrenut je spor o oceni zakonitosti ponude od 29.09.2003. godine. U međuvremenu su Samostalni sindikat “Nezavisnost” i poslodavac potpisali Sporazum o visini otpremnine na ime dobrovoljnog prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih dana 24.08.2004.godine, u smislu dodatne isplate radnicima na ime PIO i zdravstvenog osiguranja, a utvrđeno je da stupa na snagu danom potpisivanja i da se primenjuje osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli preduzeća. Nakon potpisivanja tog sporazuma, sindikat je povukao tužbu kojom je tražena ocena zakonitosti ponude od 29.09.2003. godine. U postupku je takođe utvrđeno da su tužioci predmetne sporazume zaključili slobodnom voljom ,bez zablude.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca, osnovne – za poništaj sporazuma o visini otpremnine i eventualne – za raskid tog dela sporazuma, isplatu razlike otpremnine i uplatu poreza i doprinosa; zaključivši da na strani tužilaca nije bilo zablude ni drugih mana volje, te da ne stoje razlozi za apsolutnu ništavost spornog dela sporazuma u smislu člana 103. ZOO-a, kao ni razlozi za relativnu ništavost u smislu člana 60. i 61. ZOO. Za ovakvu svoju odluku nižestepeni sudovi daju razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni sud Srbije.

Tužioci su prihvatanjem ponude i potpisivanjem sporazuma o prestanku radnog odnosa, slobodno, jasno i nedvosmisleno izrazili volju da im radni odnos prestane uz isplatu utvrđene otpremnine. Tuženi im je isplatio otpremninu utvrđenu sporazumom. Imajući u vidu navedeno, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava isticanjem da je zbog promenjenih okolnosti vezanih za visinu otpremnine, neophodno da se sporni delovi sporazuma ponište i pravično izmene. Ovo zato jer prilikom zaključenja sporazuma, nije ugovorena mogućnost naknadne izmene sporazuma ni u jednom delu, pa samim tim ni u pogledu visine otpremnine. Osim toga, sindikalna organizacija nije insistirala da se sporazum postignut 24.08.2004. godine primenjuje retroaktivno, već je sporazum stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja. To dalje znači njegovu primenu za ubuduće.

Ni ostali navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu od značaja za drugačije rešavanje ove pravne stvari, jer je tužilac iste razloge isticao i u svojoj žalbi i tokom postupka, a drugostepeni sud je u pobijanoj presudi u tom pogledu dao odgovore i naveo pravilne razloge zašto smatra da tužbeni zahtev nije osnovan, a te razloge kao pravilne i potpune u svemu prihvata i Vrhovni sud.

O troškovima parničnog postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 149. i 150. ZPP.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija,

Stojan Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

NN