Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, na radnom mestu profesora ... iz oblasti ..., po rešenju od 01.01.2003. godine. Tužilac je u periodu od 2006. do 2013. godine, u dva mandata, bio ... tužene. Rešenjem Vlade Republike Srbije br. 152 od 25.12.2013. godine razrešen je dužnosti direktora škole i za v.d. direktora imenovan je BB. Rešenjem v.d. direktora tužene br. .../... od 12.02.2014. godine tužilac je ostao neraspoređen, otkazan mu je ugovor o radu br. .../... do 01.01.2003. godine i konstatovano da mu radni odnos prestaje 12.02.2014. godine, danom konačnosti rešenja. Navedeno rešenje tužilac je primio 26.08.2014. godine. Tužilac je, nakon što mu je utvrđen status neraspoređenog radnika i istovremeno otkazan ugovor o radu, prihvatio da zasnuje radni odnos kod tužene na određeno vreme počev od 28.02.2014. godine, najkasnije do 31.08.2014. godine, do izbora kandidata po raspisanom konkursu za poslove i radne zadatke nastavnika. Istekom navedenog perioda rešenjem tužene br. .../... od 29.08.2014 godine tužiocu je prestao radni odnos 31.08.2014. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan. Rešenjem Školskog odbora br. ... od 19.09.2014. godine odbijen je kao neosnovan prigovor tužioca izjavljen protiv rešenja od 29.08.2014. godine. Protiv rešenja br. .../... od 12.02.2014. godine, kojim je tužilac ostao neraspoređen i kojim mu je istovremeno otkazan Ugovor o radu br. .../... od 01.01.2003. godine tužilac nije izjavio prigovor.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja br. 02/174 od 12.02.2014. godine, rešenja direktora tužene .../... od 29.08.2014. godine i Školskog odbora tužene br. ... od 19.09.2014. godine.

Odredbom člana 145. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 ... 55/13), koji je bio na snazi u vreme donošenja spornih akata, propisano je da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora; da je organ upravljanja dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora (stav 2): ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke (stav 7).

Saglasno navedenom, u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja predviđena je dvostepenost, pa predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka pslodavca, odnosn oodluka doneta povodom prigovora zaposlenog. U konkretnom slučaju direktor tužene je doneo rešenje br. .../... od 12.02.2014. godine kojim je tužilac ostao neraspoređen, te mu je otkazan ugovor o radu od 01.01.2003. godine sa danom prestanka radnog odnosa 12.02.2014. godine, a koje rešenje je tužilac primio 26.08.2014. godine i na koje nije podneo prigovor Školskom odboru. Imajući u vidu navedeno, te propisanu dvostepenost postupka kod tužene, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da su predmet sudske zaštite mogle biti odluka Školskog odbora tužene povodom prigovora tužioca i odluka direktora tužene od 12.02.2014. godine, a ne samo odluka direktora tužene od 12.02.2014. godine, zbog čega je bilo mesta odbacivanju tužbe kao nedozvoljene zbog nepostojanja uslova propisanih zakonom za pružanje sudske zaštite, kao i zaključak drugostepenog suda da za tužioca ne nastaju druge štetne posledice što tužba nije odbačena, već je tužbeni zahtev odbijen. Kada su u pitanju rešenje direktora tužene od 29.08.2014. godine i Školskog odbora tužene od 19.09.2014. godine, tužilac je nakon donošenja rešenja od 12.02.2014. godine prihvatio da zasnuje radni odnos kod tužene na određeno vreme, počev od 28.02.2014. godine najkasnije do 31.08.2014. godine, do izbora kandidata po raspisanom konkursu za poslove i radne zadatke nastavnika, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je te da je neosnovan zahtev tužioca za poništaj navedenih rešenja, budući da je tužiocu prestao radni odnos istekom roka za koji je zasnovan.

Imajući u vidu navedeno, tužiocu je zakonito prestao radni odnos, pa nije osnovan zahtev za vraćanje na rad, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu, koji se u ovom slučaju supsidijarno primenjuje.

U većem delu navodi revizije tužioca se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o radu.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, doneta na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija tužioca je odbijena, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tužene na reviziju tužioca, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić