.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1290/2022
26.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Todoreskov, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ljudovit Štur“ sa sedištem u Kisaču, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/2021 od 16.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/2021 od 16.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 18/2021 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od 01.03.2018. godine do 31.08.2018. godine i od 01.09.2019. godine do 31.10.2020. godine isplati ukupan iznos od 67.646,50 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018. godinu isplati iznos od 20.782,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate; za 2019. godinu iznos od 18.347,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, za 2020. godinu iznos od 22.570,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.03.2018. godine do 31.08.2018. godine i od 01.09.2019. godine do 31.10.2020. godine, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, po osnovu naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019 i 2020. godinu. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/2021 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 38.720,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. U preostalom delu odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena. Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već naknada štete zbog neisplaćenih naknada po osnovu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.12.2020. godine i preinačena 12.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 129.346,75 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,5540 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
