Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog preduzeća „Niš-ekspres“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Vesna Lojpur-Stojmenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2218/2020 od 16.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2218/2020 od 16.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2218/2020 od 16.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1797/19 od 12.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da u ime i za račun tužioca izvrši obračun i uplatu poreza i doprinosa nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, po stopi i osnovici na dan uplate i to: za jul mesec 2013. godine na iznos od 1.000,00 dinara, za mart mesec 2014. godine na iznos od 3.000,00 dinara, za septembar mesec 2014. godine na iznos od 1.000,00 dinara, za oktobar mesec 2014. godine na iznos od 3.872,11 dinara i za novembar mesec 2014. godine na iznos od 1.936,02 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime uvećane zarade za noćni rad za oktobar mesec 2014. godine isplati iznos od 27.706,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja 25.12.2014. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade štete za rad duži od punog radnog vreme za period od 25.11.2011. godine do 06.11.2014. godine isplati iznos od 375.903,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja 25.12.2015. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 71.640,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2218/20 od 16.10.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz razloga ujednačavanja sudske prakse u smislu člana Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o predlogu tužioca da se u cilju ujednačavanja sudske prakse o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20). Naime, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava ili protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građan, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i kad je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite, na koju se odnosi revizija tužioca, je isplata uvećane zarade za noćni rad za oktobar mesec 2014. godine i naknada za prekovremeni rad za period od 25.11.2011. godine do 06.11.2014. godine, a pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je u ovom delu tužbeni zahtev neosnovan. Revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog koga se revizija ne može podneti. Neosnovani su revizijski navodi o potrebi ujednačavanja sudske prakse u vezi sa zahtevom za isplatu naknade za noćni rad i rad duži od punog radnog vremena, što zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. O pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 25.12.2014. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 403.609,56 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić