.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1295/2023
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „BEOGRAD“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragan M. Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3019/22 od 30.09.2022. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3019/22 od 30.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3019/22 od 30.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6040/21 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu isplati ukupan iznos od 67.535,13 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, kako je to bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu, koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima, isplati ukupan iznos od 32.890,00 dinara i to pojedinačne mesečne iznose u vrednosti i za period sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, kako je to bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.808,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3019/22 od 30.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6040/21 od 07.04.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio je da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane u toku rada u utuženom periodu, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev tužioca usvojen. Odluka o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 67.535,13 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost pobijanog dela presude ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
