Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je preinačena prvostepena presuda i tužilja obavezana da tuženoj nadoknadi parnične troškove, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o troškovima postupka.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u pobijanom delu na osnovu članova 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a drugostepeni sud u donošenju presude nije učinio druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je civilno lice na službi u Vojsci Srbije u VU „Dedinje“, raspoređena po rešenju direktora te ustanove na radno mesto ... u pogonu VMA Begorad – „...“. Vojna ustanova „Dedinje“, je dohodovna ustanova čija transformacija još uvek nije okončana. U spornom periodu tužena je tužilji isplaćivala vojni dodatak u vrednosti od 15% osnovne zarade. Tužilja smatra da joj pripada vojni dodatak od 20%, a pobijanom presudom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i zahtevanog od 20%.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za razliku između isplaćenog vojnog dodatka od 15% na osnovnu zaradu nižu od minimalne zarade i vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade u Republici Srbiji, sa pozivom na odredabe člana 111. Zakona o radu i člana 134. stav 1., člana 81., 84., 85. Zakona o Vojci Srbije

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu tražene razlike između isplaćenog i traženog vojnog dodatka, jer je smatrao da tužilji ne pripada vojni dodatak od 20%, s obzirom da se na tužilju ne mogu primeniti odredbe Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, već da tužilji pripada vojni dodatak od 15% propisan članom 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, budući da je tužena vojna ustanova i dalje u procesu transformacije, da tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije odnosno Zakona o Vojsci Srbije.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužiilje za isplatu tražene razlike zarade na ime vojnog dodatka od 20%, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojsci Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.), i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je, na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova. Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe i da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjuje Pravilnik o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, a ne Pravilnik o platama i drugim novčanim iznosima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, br. 28/11, 10/17), kako to smatra tužilja. Članom 19. stavom 1. Pravilnika o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“, bilo je propisano da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manevrima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate. Stoga, kako tužilji ne pripada pravo na isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je primenom člana 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplate razliku između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, koji vojni dodatak od 20% je propisan članom 24. stav 2. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanom delu drugostepene presude.

S obzirom na napred navedeno, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić