.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1299/2023
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Milan Hadžić“ iz Vojke, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Stara Pazova, zbog zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5285/22 od 12.01.2023. godine, u sednici koja je održana dana 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5285/22 od 12.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P1 7/21 od 20.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane BB, kao odgovornog lica tužene, koja je radnjama koje se ponavljaju izvršila povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta i položaja tužilje i stvorila neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo radno okruženje i pogoršala tužilji uslove rada, a u nameri da je dovede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu, da se zabrani direktorici tužene vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, dalje vršenje zlostavljanja i ponavljanje zlostavljanja, da se obaveže tužena da izvrši radnje radi otklanjanja posledica zlostavljanja, da se obaveže tužena da na ime naknade nematerijalne štete usled duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i povrede prava ličnosti isplati tužilji iznos od 200.000,00 dinara, kao i da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti isplati tužilji iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.07.2021. godine do isplate, te da se naredi objavljivanje presude u javnom glasilu „Sremsko-mitrovački portal“ na trošak tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5285/22 od 12.01.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P1 7/21 od 20.09.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Predmet tražene pravne zaštite je zaštita od zlostavljanja na radu tužilje, uz zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete, a pravnosnažnom odlukom je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva.
Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je odredbom člana 29. stav 3. zakona, propisano da je spor, pored ostalog, iz stava 1. ovog člana radni spor.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu koji predstavlja radni spor, shodno se primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama iz radnog odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavlja na radu i naknade štete tužilja je podnela 02.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe od 117,5665 dinara za 1 evro ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.
Imajući u vidu da se pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
