U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tužene BB sa sedištem u ..., koju zastupa punomoćnik Velisav Mićić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4210/17 od 06.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4210/17 od 06.02.2018. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Ivanjici P1 17/17 od 01.09.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužilac AA iz ... da tuženoj BB sa sedištem u ..., na ime troškova revizijskog postupka, isplati iznos od 33.000,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu presude

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P1 17/17 od 01.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tuženi zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se poništi rešenje vd direktora tuženog BB ..., o otkazu ugovora o radu zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos, br. ... od 30.06.2016. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je dana 24.06.2016. godine po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, te da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad na radno mesto fizioterapeuta. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4210/17 od 06.02.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje vd direktora tužene BB ... o otkazu ugovora o radu zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos, broj ... od 30.06.2016. godine, utvrđeno je da je tužilac dana 24.06.2016. godine, po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, i tužena obavezana da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da tužioca rasporedi na radno mesto fizioterapeuta i u tom delu je tužba odbačena, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako da je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....55/14), pa je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali nije navedeno koju odredbu ZPP drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je sa tuženom zaključio ugovor o radu na određeno vreme br. ... od 16.06.2014. godine za obavljanje poslova fizioterapeuta u periodu od 16.06.2014. godine do 31.10.2014. godine. Dana 27.10.2014. godine stranke su zaključile aneks ugovora o radu br. ... kojim je tužiocu produžen rad na određeno vreme do 30.06.2015. godine, i to na istim poslovima. Aneksom ugovora o radu br. ... od 30.06.2015. godine tužiocu je produžen rad na navedenim poslovima do 30.06.2016. godine, kada je tužena donela rešenje broj ... kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos.

Tužena je dana 11.02.2016. godine od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, aktom br. ... dobila saglasnost za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, za popunjavanje slobodnih odnosno upražnjenih mesta (novo zapošljavanje) za ukupno dva radna mesta, od čega jedno radno mesto za koje je predviđena visoka stručna sprema i jedno radno mesto za koje je predviđena viša stručna sprema, a koju ima i tužilac. Na osnovu navedene saglasnosti tužena je dana 17.07.2017. godine raspisala javni oglas br. ... za prijem u radni odnos na neodređeno vreme višeg terapeuta, na koji se javio i tužilac. Međutim, zbog nepotpune dokumentacije (prema iskazu tužioca sa ročišta od 01.06.2017. godine), njegova molba nije ni razmatrana, pa je vd direktor tužene, po zaključenom konkursu, dana 27.07.2017. godine izabrao kandidata VV, višeg terapeuta iz ... . Tužilac protiv odluke o izboru nije podnosio prigovor tuženoj.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, primenjujući odredbe Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ 54/09..99/16), kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ( „Službeni glasnik RS“ br. 108/13) koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka, prema kojima (član 27 e stav 34- 37. i član 105.) je tuženi upražnjeno radno mesto mogao popuniti tek nakon dobijene saglasnosti Vlade uz predlog nadležnog ministarstva i uz javno oglašavanje. Tuženi je imao saglasnost nadležnog ministarstva za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za popunjavanje dva radna mesta (doktor medicine i jedan zdravstveni radnik sa višom stručnom spremom), ali se ta saglasnost mogla realizovati samo pod uslovom da su korisnici javnih sredstava obezbedili sredstva u 2016. godini i samo u okviru maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme određenog Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 101/15). Prema tome, tuženi je upražnjeno radno mesto mogao popuniti tek nakon dobijene saglasnosti i uz javno oglašavanje, pa se radni odnos na određeno vreme mogao preobraziti u radni odnos na neodređeno vreme samo ako je zasnovan putem javnog oglašavanja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za poništaj rešenja vd direktora o otkazu ugovora o radu tužiocu i za utvrđenje da je tužilac dana 24.06.2016. godine po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene i obavezao tuženu da tužioca vrati na rad, pri čemu je primenio odredbe Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), član 31. i član 37. stav 1 i stav 4. tog Zakona. Pri tome, drugostepeni sud je zaključio da je tužilac kod tužene radio bez prekida na istim poslovima fizioterapeuta duže od 12 meseci, pa su se stekli uslovi za prerastanje tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, te da je tužena dobila saglasnost za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za popunjavanje slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta, i to u vreme dok je tužilac obavljao poslove kod tužene.

Osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.

Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženu, te Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/13), koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa, kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva ( stav 35-37). Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Članom 37. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05), koji je važio do izmene Zakona objavljenih u „Sl. glasniku“ 75/2014, stavom 1., bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ova zakonska odredba je izmenjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 75/14 od 21.07.2014. godine) tako što je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. navedenog člana je propisano da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, što proizlazi i iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Prema tome, tužena je, u smislu Zakona o budžetskom sistemu zatražila saglasnost od nadležnog ministarstva za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za popunjavanje dva radna mesta (između ostalog jedno radno mesto se odnosilo na zdravstvenog radnika sa višom stručnom spremom) i tu saglasnost je i dobila na osnovu zaključka Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava broj ... od 09.02.2016. godine. Međutim, ova saglasnost se mogla realizovati samo pod uslovom da je tužena imala obezbeđena sredstva u 2016. godini, što proizlazi i iz dopisa Ministarstva zdravlja broj ... od 11.02.2016. godine, koji je izveden kao dokaz u prvostepenom postupku. Tužena je raspisala konkurs na osnovu navedene saglasnosti u toku 2017. godine, jer, prema tvrdnji tužene nije bilo obezbeđenih sredstava u 2016. godini za popunu radnih mesta za koje je dobijena saglasnost, a tuženi, na kome je teret dokazivanja suprotnog, nije dokazao da je tužena u toku 2016. godine imala obezbeđena sredstva. Tužiocu je rok na koji je zaključen poslednji aneks ugovora o radu istekao 30.06.2016. godine, kada je i doneto sporno rešenje, pa nije bilo uslova da njegov radni odnos na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme bez javnog oglašavanja za popunu upražnjenih radnih mesta kod tužene, a u smislu navedenih odredbi Zakona o budžetskom sistemu. Pri tome, tužilac je bio učesnik konkursa koji je tužena raspisala na osnovu pomenute saglasnosti u toku 2017. godine, ali njegova molba nije bila uredna, te nije ni razmatrana, zbog čega je tužena u radni odnos primila drugog učesnika konkursa, a tužilac protiv te odluke nije izjavio prigovor, niti je to rešenje osporavao u sudskom postupku.

Zbog svega navedenog, revizija tužene je usvojena, a pobijana presuda preinačena, kao u stavu prvom izreke.

Tužena je u revizijskom postupku uspela, troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila na ime sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić