U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Stojiljković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ćele kula“ sa sedištem u Nišu, čiji je punomoćnik Zoran Mitić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3528/2019 od 07.10.2020. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3528/2019 od 07.10.2020. godine, stava prvog izreke u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3528/2019 od 07.10.2020. godine u stavu drugom i trećem izreke, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1517/2019 od 01.11.2019. godine u stavu drugom i trećem izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3528/2019 od 07.10.2020. godine stava prvog izreke u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka plati 33.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1517/19 od 01.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno, kao nezakonito rešenje tužene br. ... od ...2016. godine, kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa i oduzeta licenca za rad i rešenje Školskog odobora tužene br. ... od ...2016. godine po prigovoru tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u roku od osam dana od dana prijema presude vrati tužioca na rad i rasporedi ga na odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima, kao i da mu prizna sva prava po osnovu rada i u vezi sa radom. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postpuka plati 317.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova disciplinskog postupka u iznosu od 183.000,00 dinara.  

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3528/2019 od 07.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da ga vrati na rad i rasporedi na poslove odgovarajuće njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima, kao i da mu prizna sva prava po osnovu rada i u vezi sa radom, a tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu isplatom šest zarada u visini zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 171.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca po ovom osnovu od dosuđenog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 317.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije i to tužilac protiv odluke sadržane u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, a tužena protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana, a revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima profesora ... sa 55,56% časova i profesora ... sa 44,44% časova. Zaključkom direktora tužene od ...2015. godine pokrenut je disciplinski postupak protiv tužioca zbog osnovane sumnje da je izvršio povredu zabrane iz člana 45. stav 1, 2. i 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 7. stav 1, 2. i 5. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih u tuženoj školi. Rešenjem direktora tužene od ....2016. godine, tužiocu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa sa oduzimanjem licence po prestanku radnog odnosa, jer je ....2015. godine oko 11,30 časova ušao kancelariju v.d. direktora škole BB i počeo da viče, zato što je tog dana u školi nastava počela da se odvija u trajanju od 45 minuta, a kada mu je BB predložila da svoje mišljenje dostavi napismeno, on se razbesneo i počeo još glasnije da viče na nju, da lupa o sto, unosi joj se u lice preteći da će je „očistiti“, nakon čega mu je ona kazala da napusti kancelariju i prestane da viče, a što tužilac nije uradio i nastavio je da viče, posle čega je BB uplašena za svoju bezbednost kazala da će pozvati policiju, nakon čega je tužilac pozvao policiju i napustio kancelariju, a koje ponašanje je dovelo do trenutnog i prolaznog ugrožavanja, psihičkog i emocionalnog zdravlja BB, čime je izvršio povredu zabrane vaspitanja i člana 7. stav 1, 2. i 5. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih u tuženoj školi. Školski odbor tužene je svojim rešenjem od ...2016. godine odbio prigovor tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Tužilac je obavešten i uredno pozvan na raspravu o disciplinskom postupku zakazanu za ...2015. godine. Rasprava je održana ...2015. godine u prisustvu punomoćnika tužioca, na kojoj je tužilac dao svoju odbranu, te su nakon toga proičitani pisani dokazi na koje se tužilac izjasnio. Tužilac se nalazio na bolovanju u period od 06.03.2015. godine do 12.05.2015. godine, od 28.05.2015. godine do 25.06.2015. godine, od 16.07.2015. godine do 14.10.2015. godine i od 17.11.2015. godine do 17.02.2016. godine. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je predlog mera 15.09.2015. godine, sa pozivom na član 142. stav 9. Zakona o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja i potvrdio da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka. Disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut je ...2015. godine, kada je udaljen sa rada, i da je poslodavac bio dužan da isti okonča do 06.09.2015. godine, što nije učinio. U predlogu mera navodi se da je tačno da se tužilac nalazio na bolovanju od dana pokretanja disciplinskog postupka, ali da je dva puta prekidao bolovanje u periodu od 13.05.2015. godine do 28.05.2015. godine i u periodu od 25.06.2015. godine do 15.07.2015. godine. Iz rešenja Školskog odbora tužene sledi da je naloženo v.d. direktoru tužene da sprovede disciplinski postupak u periodu od 01. do 05. septembra 2015. godine, jer su tužilac i njegov pravni zastupnik saglasni da će se odazvati pozivu, iako je tužilac bio na bolovanju. Rešenjem Odeljenja inspekcije rada za nišavski upravni okrug od 31.05.2016. godine, odloženo je do pravnosnažnosti sudske odluke izvršenje rešenja od 29.03.2016. godine i rešenja od 22.04.2016. godine, i poslodavac je obavezan da vrati tužioca na rad po prijemu ovog rešenja. Ovo rešenje je poništeno rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja RS Direktora inspektora za rad i odbijen zahtev tužica da se do donošenja pravnosnažnog rešenja pred sudom odloži izvršenje konačnog rešenja o otkazu ugovora o radu od 29.03.2016. godine koje je doneo poslodavac, a koje je potvrđeno rešenjem Školskog odbora tužene od 22.40.2016. godine, kojim je odbijen prigovor tužioca. Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 22.08.2016. godine, tužiocu je oduzeta licenca, kao nastavniku matematike i informatike od 23.04.2016. godine. Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 13.10.2016. godine poništeno je napred navedeno rešenje od 22.08.2016. godine o oduzimanju licence tužiocu i ista je vraćena tužiocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je vođenje disciplinskog postupka zastarelo, te s tim u vezi pravilno odlučili kada su usvojili zahtev tužioca i poništili, kao nezakonita osporena rešenja tužene.

Članom 142. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 ... 68/15), propisano je da pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz člana 44. do 46. ovog zakona, a da pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinjena povreda zabrane, stavom 9. propisano je da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka, a stavom 11. propisano je da zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.

Kod utvrđenog da je zaključkom v.d. direktora tužene od ...2015. godine pokrenut disciplinski postupak protiv tužioca, a rešenje kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa doneto 22.0..4.2016. godine, po proteku roka od šest meseci, od dana kada je povreda učinjena, pri čemu nije postojala nemogućnost vođenja postupka zbog odsustva tužioca, to je pravilna ocena nižestepenih sudova da je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka primenom člana 142. stav 9. i 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega je rešenje tužene kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa nezakonito, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava tužene neosnovani.

Tužena u reviziji ponavlja žalbene navode koje je isticala i tokom drugostepenog postupka navodeći da nije nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, smatrajući da zastarelost ne teče za vreme perioda kada je tužilac bio na bolovanju, te da je postupak okončan u periodu od 69 dana od kada tužilac nije bio na bolovanju. Navodi su neosnovani, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, jer nije postojala nemogućnost vođenja postupka zbog odsustva tužioca, s obzirom da do 06.09.2015. godine, do kada je tužena imala rok od šest meseci da okonča disciplinski postupak, nije preduzimala nikakve radnje u cilju okončanja tog postupka, već je prvu raspravu zakazala za ...2015. godine, koja je prezakazana za ...2015. godine, koja rasprava je održana kada je tužilac dao svoju odbranu. Neosnovani su navodi da je postojala nemogućnost vođenja postupka zbog odsustva tužioca, jer su se tužilac i njegov punomoćnik saglasili da će se odazvati pozivu, iako je tužilac bio na bolovanju. Osim toga, tužilac je dva puta prekidao bolovanje u periodu od 13.05.2015. godine do 28.05.2015. godine i u periodu od 25.06.2015. godine do 15.07.2015. godine.

S obzirom da su poništena kao nezakonita osporena rešenja tužene, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad i usvojio ovaj zahtev tužioca, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu. Suprotno zaključku prvostepenog suda drugostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio ovaj zahtev tužioca primenom člana 191. stav 7. Zakona o radu, jer je smatrao da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužioca, ali s obzirom da je tužena, kao poslodavac postupala suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, smatrao je da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad, već da postoji obaveza tužene da mu naknadi štetu isplatom šest zarada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o njegovom zahtevu za vraćanje na rad pogrešno primenio materijalno pravo, s obzirom da rešenje tužene o disciplinskoj odgovornosti tužioca nije doneto u okviru zakonom propisanog roka za vođenje disciplinskog postupka koji je prekluzivne prirode, tako da je tužena izgubila mogućnost izricanja disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužiocu zbog eventualno učinjene teže povrede radne obaveze, sa kojih razloga je preinačena drugostepena presuda i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. i 416. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca u odnosu na odluku kojom je odbijen, kao neosnovan njegov zahtev za naknadu troškova disciplinskog postupka i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 183.000,00 dinara, pa imajući u vidu da je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod zahtevanog revizijskog cenzusa, to sledi da revizija tužioca nije dozvoljena.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca kao u stavu trećem izreke, primenom člana 413. ZPP.

S obzirom da je tužilac uspeo u postupku po reviziji, to isti ima pravo na troškove, primenom člana 165. ZPP, sa kojih razloga je obavezana tužena da tužiocu na ime sastava revizije isplati 33.000,00 dinara prema važećoj AT, a tužicu nisu priznati troškovi na ime takse na reviziju i odluku po reviziji, s obzirom da isti nisu opredeljeni.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić