U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., protiv tuženog BB, koga zastupa Goran Jenić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknada štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2742/17 od 31.01.2018. godine, u sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2742/17 od 31.01.2018. godine u stavovima II, IV, V i VI izreke, tako što se ODBIJAJU kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog BB, br. ../.. od 29.09.2010. godine o otkazu ugovora o radu, međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima broj .. od 01.02.2008. godine i Aneks tog ugovora broj .. od 05.08.2009. godine i da je vrate na rad; da joj tuženi po osnovu naknade štete na ime neisplaćenih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati tražene novčane iznose za period od oktobra 2010. sa novembrom 2016. godine i da u njeno ime za isti period uplati doprinose za slučaj nezaposlenosti kod nadležnih fondova za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 404.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 53/15 od 17.05.2017. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilje u celosti i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2742/17 od 31.01.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima broj .. od 01.02.2008. godine i aneks tog ugovora broj .. od 05.08.2009. godine nezakonito i isto poništeno, a tuženi obavezan da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da je rasporedi na radno mesto knjigovođe - šefa računovodstva kod tuženog zbog apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim i petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj po osnovu naknade štete na ime neisplaćenih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznose bliže opisane u tom delu izreke za period od oktobra 2010. do novembra 2016. godine i da joj za isti period uplati pripadajuće doprinose kod nadležnih fondova za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom šestim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Tuženi je 13.09.2010. godine tužilji dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz. Na ovo upozorenje tužilja je uložila prigovor 20.09.2010. godine kojim je potvrdila navode iz upozorenja o prisvajanju iznosa novca, ali je osporila navode o visini iznosa. Tuženi je rešenjem od 29.09.2010. godine tužilji otkazao ugovor o radu, kao i aneks ugovora na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu sa obrazloženjem da je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, tako što je 27.08.2010. godine primila novac od VV na ime smeštaja korisnice GG i o tome izdala priznanicu iako nije imala ovlašćenje za preduzimanje ovih radnji. Pored ovog razloga, tužilji je stavljeno na teret da u periodu od 2007. do 2009. godine neuplaćivanjem na račun tuženog gotovine primljene na ime smeštaja navedene korisnice, učinila povredu radne obaveze postupajući van opisa svog delokruga poslova i nezakonitim raspolaganjem sredstvima ustanove. Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu je protiv tužilje podiglo optužnicu 13.09.2012. godine zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Ovom optužnicom tužilji je stavljeno na teret da je u periodu od 12.11.2007. do 31.03.2009. godine kao odgovorno lice, šef računovodstva tuženog, iskoristila svoj službeni položaj i prekoračivanjem granica svojih ovlašćenja pribavila imovinsku korist i nanela štetu tuženom na taj način što je od VV iz ..., srodnika korisnice ustanove GG, na ime pružanja usluga domskog smeštaja primila na ruke novac u iznosu od 497.113,00 dinara, lažno prikazujući da će navedeni iznos uplatiti na blagajni ili na račun ustanove što nije učinila već je novac zadržala za sebe; kao i da je u periodu 05.02.2009. do 26.02.2009. godine bez odobrenja nadležnog organa tuženog preuzela raznu prehrambenu robu od STR ''...'' iz ..., vrednosti 88.382,70 dinara za potrebe navedene ustanove, od koje je roba plaćena, a koju nije predala ustanovi već je zadržala za sebe. Presudom K 967/12 od 06.11.2013. godine tužilja je oglašena krivom za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i utvrđena joj kazna zatvora u trajanju od osam meseci, te izrečena uslovna osuda u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude pod uslovom od jedne godine od pravnosnažnosti presude tuženom isplati ukupno 88.382,00 dinara. Ova presuda postala je pravnosnažna 06.11.2013. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je otkaz dat po proteku objektivnog roka od šest meseci iz člana 184. stav 1. Zakona o radu od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza (radnje povrede radne obaveze izvršene su u periodu od 2007. godine zaključno sa 2009. godinom, a rešenje o otkazu je doneto 27.10.2010.godine). Zbog toga je poništio kao nezakonito rešenje o otkazu, naložio tuženom da tužilju vrati na rad i usvojio zahtev tužilje za naknadu štete na ime neisplaćenih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i uplatu doprinosa u istom traženom periodu.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prema članu 179. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05 i 54/09) koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijanog rešenja, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđena opštim aktom (tačka 2) i ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (tačka 4). Po članu 184. stav 2. istog zakona, otkaz ugovora o radu poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. od 01.02.2008. godine koji je zaključen između parničnih stranaka propisano je da poslodavac posebno može otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom (namerno ili usled grube nepažnje) nezakonito raspolaže sredstvima, zloupotrebi položaj, prekorači ovlašćenja, izazove opštu opasnost i druga krivična dela učinjena na radu ili u vezi sa radom (član 22. stav 1. alineja 3).

Pravilnikom o radu tuženog broj .. od 11.12.2008. godine u članu 76. propisano je da za učinjene povrede radne obaveze ustanova može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučaju da zaposleni namerno ili usled grube nepažnje počini sledeće povrede radnih obaveza, između ostalog, nezakonito raspolaganje sredstvima, zloupotreba položaja, prekoračenje ovlašćenja, izazivanje opšte opasnosti i drugih krivičnih dela učinjenih na radu i u vezi sa radom.

Povreda radne obaveze koja je tužilji stavljena na teret – zloupotreba službenog položaja, za koju je u postupku utvrđeno da je učinjena (tužilja je u izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga za otkaz priznala da je prisvojila novac) je propisana kao otkazni razlog ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti i Pravilnikom o radu tuženog. Pored toga, ova povreda istovremeno predstavlja i krivično delo zbog čega je protiv tužilje podignuta optužnica, vođen krivični postupak i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Kada je u pitanju otkaz zbog učinjenog krivičnog dela, rok za donošenje rešenja o otkazu od strane poslodavca se vezuje za istek roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo. U ovom slučaju nije došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja (član 103. i 234. stav 2. KZ), pa je rešenje o otkazu doneto u okviru zakonom propisanog roka. S obzirom da je odbijen zahtev za poništaj rešenja o otkazu kao nezakonitog, kao glavni zahtev, i sporedni zahtevi (zahtevi za naknadu štete i uplatu doprinosa) prate njegovu sudbinu.

Tuženom su dosuđeni troškovi parničnog postupka na osnovu čl. 153. stav 1, 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP na ime zastupanja od strane advokata i to: sastava odgovora na tužbu u iznosu od 16.500,00 dinara, zastupanje na 21 održanom ročištu po 18.000,00 dinara i zastupanje na jednom neodržanom ročištu 9.750,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT. Troškovi revizijskog postupka nisu dosuđeni jer punomoćnik tuženog takve troškove nije ni zahtevao.

Na osnovu člana 416. stav 1.ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić