U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao ... po struci bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog sa mestom rada u ... . Stranke su 03.11.2016. godine zaključile ugovor o specijalizaciji kojim se tuženi obavezao da omogući tužiocu pohađanje kontinuirane teoretske i praktične nastave iz radiološke dijagnostike, snosi troškove specijalizacije i polaganja ispita, isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom itd. a tužilac se obavezao da pohađa kontinuiranu nastavu na poslovima u zdravstvenoj ustanovi u kojoj bude raspoređen na stažiranje, položi predviđene ispite a posle završetka specijalizacije vrati se na rad kod tuženog najmanje dvostruko duže od vremena provedenog na specijalizaciji. U narednom periodu tuženi je uredno isplaćivao tužiocu pripadajuću zaradu i snosio troškove specijalizacije a koji je trebao da pohađa na katedri za radiologiju i nuklearnu medicinu Medicinskog fakulteta u ... . Međutim, tuženi je saznao da se tužilac ne javlja na teoretsku nastavu, niti na praktičan rad, već da radi u dve zdravstvene ustanove na području APKiM u ... i ... . Tuženi se obratio Medicinskom fakultetu koji ga je istovetnim dopisima od 09.09.2019. i 17.09.2019. godine obavestio da tužilac nije otpočeo obavljanje staža. Nakon toga tuženi je 16.09.2019. godine izdao tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze na gore opisani način ali na to upozorenje tužilac se nije izjasnio. Tuženi je 08.10.2019. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu. Nakon toga je dostavio tužiocu opomenu pred utuženje za povraćaj uplaćenih novčanih sredstava za specijalizaciju Kliničkom centru u ..., a tužilac je ubrzo izmirio veći deo tog duga. Tuženi je isticao da je bio sprečen da prisustvuje nastavi zbog teške bolesti deteta o čemu je dostavio prepisku putem elektronske pošte. Obaveštenje od Medicinskog fakulteta da se tužilac nije javio na specijalizaciju, tuženi je stekao posebnim putem dana 06.09.2019. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Ovo iz razloga što prema članu 15. Zakona o radu propisano je da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi. Članom 179. stav 2. tač. 1, 2. i 5. Zakona o radu propisano je pod kojim uslovima poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu. U konkretnom slučaju stekli su se ti uslovi jer je tužilac zloupotrebio položaj i povredio radne obaveze koje su bile predviđene po zakonu a povredio je i ugovornu obavezu zaključivanjem ugovora o specijalizaciji. Predmetna specijalizacija traje od tri do šest godina. Tužilac je bio u obavezi da otpočne specijalističke studije 2016. godine i iste uspešno završi 2020. godine. Kontinuiranim nedolaskom na nastavu on je izvršio povredu radne obaveze u produženom trajanju za koje je tuženi saznao 06.09.2019. godine. Tužilac je uredno upozoren na posledice nepoštovanja radnih obaveza u smislu člana 180. u vezi člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu na koje upozorenje tužilac nije ni odgovorio. Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da se otkaz ugovora o radu može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

U konkretnom slučaju, radi se o povredi radne obaveze u produženom trajanju tj. ta povreda je bila u kontinuitetu. Obaveza tužioca u vezi rada nije prestala novembra 2016. godine već se radi o situaciji kada u pogledu načina vremena izvršenja radne obaveze postoji kontinuitet a dan saznanja tuženog o povredi radne obaveze je 06.09.2019. godine što znači da nisu protekli rokovi predviđeni članom 184. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučeno kada je tužbeni zahtev odbijen. Tužilac je trebalo da se javi na specijalizaciju u toku 2016. godine a ista je trebalo da se okonča 2020. godine. Tužilac se uopšte nije javio na specijalizaciju niti na teoretsku niti na praktičnu nastavu. Tužena je uredno ispunjavala sve svoje obaveze predviđene ugovorom o specijalizaciji tužioca. Imajući u vidu vreme trajanja nejavljanja tužioca na specijalizaciju proizlazi da je pravilno zaključeno da ovde postoji kontinuirana povreda radne obaveze tj. da je ista produženog trajanja a za koju je tuženi saznao 06.09.2019. godine. Shodno odredbi člana 184. stav 1. Zakona o radu propisano je da je objektivni rok godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Činjenica nejavljanja tužioca na specijalizaciju je trajnijeg karaktera jer u produženom trajanju se tužilac nije javljao na specijalizaciju pa je pravilno zaključeno da rokovi zastarelosti u konkretnom slučaju počinju da teku od 06.09.2019. godine. Otkaz ugovora o radu tuženi je doneo 08.10.2019. godine što znači u okviru propisanog roka iz člana 184. stav 1. Zakona o radu. Stoga su neosnovani navodi iz revizije tužioca da se rok propisan odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu mora računati od dana kada je tužilac trebalo da stupi na specijalizaciju.

Navodi iz revizije da je tuženom bilo poznato da se tužilac nije javio na specijalizaciju u predviđeno vreme i da je nelogično da je tuženi posumnjao u sve ove činjenice tek nakon tri godine kada je zatražio izveštaj od Medicinskog fakulteta u ... , ne mogu se prihvatiti kao osnov za donošenje drugačije odluke a ovo iz razloga što je tužilac te činjenice isticao i u ranijem toku postupka ali iste nije dokazao.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić