Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca S.Đ. iz B., čiji je punomoćnik G.Z., advokat iz B., protiv tuženog C. AD S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1372/13 od 29.01.2014. godine, u sednici održanoj 25.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1372/13 od 29.01.2014. godine i Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 1014/10 od 21.04.2011. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 1014/10 od 21.04.2011. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu koje je donelo Akcionarsko društvo C. S. B. br. 119 od 30.03.2010. godine kao nezakonito i da se tuženi obaveže da ga vrati na rad na odgovarajuće radno mesto i da mu plati troškove postupka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1372/13 od 29.01.2014. godine, potvrđena je prvostepena presuda i odbijena kao neosnovana žalba tužioca.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 01.04.1998. godine na radnom mestu pomoćnik radnika u magacinu gotovih proizvoda. Tužiocu je stavljeno na teret da je 22.02.2010. godine napustio svoje radno mesto i proizvodni pogon u S. bez razumno opravdanih razloga i bez odobrenja njegovog neposrednog rukovodioca D.N. ili bilo kog drugog pretpostavljenog, da o razlozima nedolaska na svoje radno mesto nije obavestio svoje rukovodioce ni usmeno ni pismeno. Zbog ovakvog ponašanja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a zatim je doneto rešenje o otkazu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu zakonito i da nema uslova za njegov poništaj.

Osnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene povredom iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer su razlozi za donošenje odluke kontradiktorni.

U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da je tužilac radio na poslovima pomoćnog radnika u magacinu gotovih proizvoda. Pošto je tužilac invalid III kategorije zbog bolesti bronhijalne astme, nije mogao da radi na poslovima strečovanja. Kritičnog dana, neposredno pretpostavljeni tužioca mu je usmeno dao zadatak da ode na strečovanje gotovih proizvoda. Tužilac je tom prilikom objasnio da nije u mogućnosti da obavlja taj posao jer upotrebljava veću dozu lekova za astmu još od prethodne nedelje što je posledica rada na strečovanju (velika prašina). Tada je neposredno pretpostavljeni tužioca rekao da može da bude u metro-pakovanju ali da neće da mu upiše dnevnice. Taj razgovor je tužioca uzrujao zbog čega je on otišao do kasete, skinuo radno odelo, izašao na kapiju i otišao kod lekara u S.. Prethodno je bio na bolovanju iz zdravstvenih razloga, ali je prekinuo bolovanje 12.02.2010. godine. Zbog toga, po javljanju lekaru dana 22.02.2010. godine nije mogao da dobije potvrdu o odsustvu bez zdravstvene komisije jer je već u istom mesecu bio na bolovanju. Zatim je otišao za uput na komisiju koja mu je produžila bolovanje od 22.02.2010. do 26.02.2010. godine. O svom zdravstvenom stanju obavestio je kolegu D.B. koga je zamolio da o tome obavesti tužiočevog neposrednog rukovodioca (saslušanje tužioca na ročištu održanom 08.09.2010. godine). Po iskazu svedoka B.D. na ročištu održanom 16.11.2010. godine utvrđeno je da mu se tužilac javio i zamolio ga da prenese ovaj događaj neposrednom rukovodiocu što je ovaj svedok i učinio.

S obzirom da je tužilac bio na bolovanju do 26.02.2010. godine, dakle i dana koji mu je stavljen na teret da je učinio povredu radne discipline (22.02.2010. godine), a kog dana je izašao sa posla i javio se doktoru, nejasan je zaključak nižestepenih sudova da je izostanak sa posla tužioca odnosno napuštanje radnog mesta bilo neopravdano. Kako od ovih okolnosti zavisi i pravilna primena materijalnog prava, to će prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati (ne)opravdanost napuštanja radnog mesta tužioca nakon čega će doneti odluku o osnovanosti tužbenog zahteva, imajući u vidu i odredbe čl. 180. stav 3. i 183. tačka 1) Zakona o radu.

Na osnovu člana 406. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.