OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati ukupan iznos od 129.850,48 dinara, u roku od 8 dana od prijema otpravka ove presude.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3860/22 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 295/20 od 02.03.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade za period od 01.04.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati ukupan iznos od 44.551,52 dinara, a na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade Republike Srbije od 25.12.2008. godine iznos od 21.422,08 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, utvrđeno da je povučena tužba tužioca radi isplate na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, i tužilac obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima ... u zvanju viši referent. Na to radno mesto raspoređen je rešenjem tužene od 01.05.2006. godine i razvrstan u sedmu platnu grupu, te mu je određen koeficijent za isplatu zarade od 8,30 sa uvećanjem koeficijenta po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad) za 0,5% za svaku godinu staža. Tužilac je rešenjem tužene od 12.11.2019. godine, raspoređen na radno mesto ... u Odeljenju za ... pri Opštinskoj upravi Opštine Štrpce. Zarada tužioca po osnovu radnog angažovanja zaposlenih na Kosovu i Metohiji uvećana je za 50% po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, prema prvoj varijanti, utvrđena je razlika zarade i to u visini razlike između minimalne zarade i osnovne zarade za period od 01.04.2017. godine do 31.12.2019. godine u iznosu od 44.551,52 dinara i razlika u visini tzv. ''kosovskog dodatka'' za isti period u iznosu od 21.422,08 dinara. Po drugoj varijanti za navedeni period zarada koju je tužilac primio sa ''kosovskim dodatkom'' veća je od minimalne zarade sa minulim radom za ukupan iznos od 365.206,78 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca iz razloga što je u utuženom periodu tužilac ostvarivao uvećanje po osnovu tzv. ''kosovskog dodatka'', koje zajedno sa osnovnom zaradom i uvećanjem po osnovu minulog rada čini ukupno isplaćenu zaradu tužioca u spornom periodu, pa kako je tako ukupno isplaćena zarada veća od zakonom propisane minimalne zarade sa uvećanjem na ime minulog rada , to je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, u skladu sa članom 104. stav 1, 105. stav 1. i 107. stav 1. Zakona o radu, članom 5. i 6. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o budžetu Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbama člana 5. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, („Službeni glasnik RS“ br 113/2017, 95/2018 i 86/2019), osnovna plata službenika i nameštenika određuje se množenjem osnovice sa koeficijentom. Službenik i nameštenik ostvaruje pravo na isplatu minimalne zarade obračunate u skladu sa opštim propisima o radu. Prema odredbi člana 111. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa tim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Zaposleni koji primi minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. istog zakona, na naknadu troškova i drugih primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog. Prema članu 112. Zakona o radu, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za zaposlene koji žive i rade na teritoriji AP Kosovo i Metohija počev od januara 2009. godine naknada plata, odnosno zarada koje primaju obračunava i isplaćuje sa procentom uvećanja od 50%. Kako se prema odredbi člana 111. Zakona o radu, za osnovicu za obračun uvećane zarade uzima minimalna zarada zaposlenog, to se i za primenu Zaključka Vlade Republike Srbije o procentu uvećanja plata, odnosno zarade zaposlenog u organima sa teritorije AP Kosova i Metohije, uzima minimalna zarada zaposlenog.

Shodno iznetom, tužiocu pripada pravo na uvećanje zarade u visini od 50% mesečno. Prema nalazu sudskog veštaka, prema utvrđenom koeficijentu tužiocu je plata obračunata u manjem iznosu od minimalne zarade i na taj iznos plata je uvećavana za 50% mesečno. Takav obračun je protivan citiranim propisima. Tužilac ima pravo na isplatu minimalne zarade i na uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Isplaćena ukupna zarada tužioca u spornom periodu manja je od iznosa koji se dobija obračunom i primenom minimalne zarade uz uvećanje iste za 50% mesečno, saglasno čemu je zaključak nižestepenih sudova donet pogrešnom primenom materijalnog prava.

Zbog navedenog, primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, to mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu, te je odlučeno kao u stavu trećem izreke. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu, te tužiocu pripadaju troškovi u ukupnom iznosu od 129.850,48 dinara i to: za sastav tužbe i jednog obrazloženog podneska iznos od po 9.000,00 dinara, za pristup na dva održana ročišta iznos od po 10.500,00 dinara, za pristup na jedno neodržano ročište iznos od 6.000,00 dinara, sastav žalbe i revizije iznos od po 18.000,00 dinara i za veštačenje iznos od 8.000,00 dinara. Tužiocu su priznati i troškovi sudskih taksi i to: na tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 4.538,94 dinara, na reviziju u iznosu od 9.077,89 dinara i revizijsku odluku u iznosu od 13.616,83 dinara, sve prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu četvrtom izreke presude, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić