U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža Grujić, advokat iz ..., protiv tuženog ... udruženja „BB“ iz ..., čiji su punomoćnici Dragiša Stojanović, advokat iz ... i Srđan Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/15 od 17.12.2015. godine, u sednici održanoj dana 06.10.2016. godine, doneo je P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/15 od 17.12.2015. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 broj 126/14 od 09.09.2014. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je radni odnos tužioca kod tuženog iz radnog odnosa na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme i to počev od 01.01.2013. kao i da se tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa počev od 01.01.2013. godine kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 185.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/15 od 17.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 126/14 od 09.09.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/2014) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) i utvrdio:

Revizija tužioca je neosnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. na koje sadržina revizije ukazuje. Pobijana presuda je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o bitnim činjenicama i navedeni razlozi saglasni su stanju u spisima, pa nema razloga zbog kojih se presuda ne bi mogla ispitati.

Prema činjeničnom utvrđenju tužilac je u periodu od 01.02.2012. pa do 31.01.2013. godine kod tuženog zasnivao radni odnos više puta na određeno vreme na poslovima i radnim zadacima upravnika ... bez prekida. Poslednji ugovor o radu kojim je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog zaključen je pod brojem 158. za period od 01.01.2013. do 31.01.2013. godine. Tuženi je tužioca odjavio od obaveznog socijalnog osiguranja .... godine, prema podacima iz radne knjižice tužioca broj ... registarski broj .../... izdate od NSZ Filijala ... od .... godine. Od strane tuženog, tužiocu je dodeljena zahvalnica za doprinos u radu ... udruženja od ... godine. Tužilac je i nakon isteka roka za koji je zaključio poslednji ugovor o radu odnosno posle 31.01.2013. godine dolazio i dalje u prostorije tuženog kada mu je istekao poslednji ugovor o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme kod tuženog, potpisivao listove u bloku za … od kojih su neki bili popunjeni a neki blanko i bez popunjene sadržine i povremeno vršio upis u delovodni protokol. Ovi poslovi nisu poslovi iz delokruga poslova upravnika …, a radi čijeg obavljanja je tužilac zasnivao radni odnos na određeno vreme kod tuženog u označenom spornom periodu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca.

Prema stavu 1. člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005 - važeći propis u vreme nastanka spornog odnosa), radni odnos na određeno vreme zasniva se kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično, s`tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s`prekidima ne može da traje duže od 12 meseci, dok je stavom 4. ovog člana propisano da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan.

Dakle, radni odnos na određeno vreme je izuzetak od pravila jer pravilo je da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme. Ako istekne rok za koji je radni odnos zasnovan, onda tako zasnovan radni odnos na određeno vreme koji je određen svojim vremenskim trajanjem (trajanjem određenog posla, potrebom za obavljanjem tog posla...) radni odnos na određeno vreme prestaje na osnovu člana 175. tačka 1. ovog Zakona o radu. Ako to izostane te zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana u tom slučaju dolazi do zamene izuzetka pravilom. U ovom slučaju, to je izostalo, s`obzirom da je tužilac kod tuženog u periodu od 01.02.2012. do 31.01.2013. godine radio na određeno vreme u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o radu. Nakon isteka ovako zasnovanog radnog odnosa na određeno vreme, posle 31.01.2013. godine, tužilac više nije obavljao poslove radi čijeg obavljanja je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme.

Okolnost da je nakon 31.01.2013. godine nastavio da dolazi u prostorije tuženog i da je obavljao poslove poput potpisivanja listova u bloku za … od kojih su neki bili popunjeni a neki blanko i bez popunjene sadržine i vršio povremeno upis u delovodni protokol, nema uticaja, jer je bio dužan da dokaže da je obavljao poslove upravnika … pa se primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP ovakavo njegovo obavljanje poslova kod tuženog i po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može se smatrati radom koji bi radni odnos zasnovan na određeno vreme doveo do preobražaja radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme.

Kako je tužiocu radni odnos zasnovan na određeno vreme prestao zakonito u smislu člana 37. stav 1. Zakona o radu, pravilno su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđivanje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme kod tuženog i priznavanjem prava tužiocu iz radnog odnosa.

S`toga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije ali nije posebno obrazlagano, jer nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Pravilna je odluka u delu o troškovima jer je doneta pravilnom primenom člana 154. i 155. a u vezi člana 165. ZPP. Kako je revizija tužioca odbijena, to tužiocu ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić