Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu, zaposlenom kod tuženog na radnom mestu ... u Sektoru za ... – Grupa ..., otkazan je ugovor o radu osporenim rešenjem od 13.06.2018. godine, zbog povrede radne obaveze predviđene opštim aktima tuženog, iz razloga što je 19.12.2017. godine bez odobrenja i pisane dozvole neposrednog rukovodioca napustio radno mesto 12 minuta pre kraja smene, na poziv šefa i dežurnog smene prilikom izlaska iz kruga poslodavca nije se zaustavio i omogućio im da izvrše pregled, već je nastavio kretanje do privatnog vozila koje je parkirao neposredno uz rampu kapije i kada je pokušao da uđe u vozilo ispod jakne mu je ispala plastična flaša napunjena sa 2 litra evrodizel goriva koju je pokušao da otuđi. Na navedeni način, tužilac je postupio protivno odredbama člana 7. stav 1. Uputstva o korišćenju identifikacionih kartica zaposlenih kod tuženog i vođenju evidencije o prisustvu radno angažovanih i trećih lica od 08.02.2016. godine, člana 13. alineja 3. i 4. Pravilnika o radu zaposlenih na poslovima unutrašnje bezbednosti tuženog od 19.10.2017. godine i člana 16. stav 1. Pravilnika o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Sektoru ... tuženog od 25.10.2013. godine i učinio povredu radne obaveze: nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe; nesavesno, nekvalitetno ili neblagovremeno obavljanje poslova ili postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima preduzeća i drugim pravilima službe; samovoljno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena, pokušaj otuđenja ili otuđenje imovine preduzeća, pa iz navedenih razloga on ne može da nastavi rad kod tuženog. Postupku donošenja rešenja prethodilo je pisano upozorenje tužiocu o postojanju otkaznog razloga od 23.04.2018. godine, na koje se tužilac izjasnio i osporio činjenične navode iz upozorenja, kao i izjavu koju je prethodno dao kod tuženog.

Nižestepeni sudovi nalaze da je osporeno rešenje zakonito, pošto je tuženi pre otkazivanja ugovora o radu postupio u skladu sa članom 180. Zakona o radu i omogućio tužiocu da se izjasni o postojanju razloga za otkaz, a razlozi pobijanog rešenja upućuju na pravilnost utvrđenja o postojanju povreda radne obaveze iz opštih akata poslodavca zbog kojih se po odredbama člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu da zaposlenom može otkazati ugovor o radu.

Drugostepeni sud podržava razloge na kojima je zasnovana prvostepena presuda i smatra neprihvatljivom tvrdnju tužioca da je na sebe preuzeo krivicu za nešto što nije učinio, imajući u vidu da je radni odnos od egzistencionalnog značaja, da je tužilac zatečen u vršenju više povreda radnih obaveza i da je imao svest o tome da vrši povrede obaveza iz opštih akata tuženog.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da postavljeni tužbeni zahtev nije osnovan.

Navodi revizije vezani za nepravilnu ocenu sadržine izvedenih dokaza koji su poslužili formiranju zaključka o postojanju radnji koje predstavljaju povredu radne obaveze zbog koje je doneto sporno rešenje, ne mogu biti predmet ocene revizijskog suda, pošto se po odredbama člana 407. ZPP u konkretnom slučaju drugostepena presuda ne može pobijati zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužiocu je pre donošenja spornog rešenja omogućeno da se izjasni o postojanju razloga za otkaz, on se tim pravom koristio, pa kako iz utvrđenih činjenica sledi zaključak da je on počinio više povreda radnih obaveza predviđenih opštim aktima tuženog, ispunjeni su zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu jer nema olakšavajućih okolnosti koje bi upućivale na mogućnost izricanja blažih mera zbog povrede radne obaveze u smislu odredbi člana 179a. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković