Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića, Slađane Nakić Momirović i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Milan Kozomora, Vesna Popović i Dušan Kozomora, advokati iz ..., protiv tuženog JKP „Tržnica“ Novi Sad u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Milorad Guzina, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2423/19 od 29.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2423/19 od 29.01.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2423/19 od 29.01.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1610/18 od 09.05.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonit Aneks broj 4 Ugovora o radu broj ...-.../... od 14.07.2018. godine, kojim je tuženi izmenio ugovorene uslove rada tužioca na taj način što ga je premestio sa poslova pomoćnika .... za ... na poslove ..., da se poništi kao nezakonit Aneks broj ... Ugovora o radu broj ...-.../.. od 20.07.2018. godine, kojim je tuženi izmenio ugovorene uslove rada tužioca na taj način što mu je utvrdio zaradu na dan zaključenja aneksa ugovora o radu u iznosu od 89.910,00 i da se poništi rešenje tuženog broj ...-.../... od 23.07.2018. godine u tačkama 1, 2. i 4. kojima se određuju šefovi pijaca i poslovođe na pijaci saglasno rešenju o određivanju kategorija pijaca 01-1/1 14 od 29.12.2017. godine, u delu kojim je tužilac određen za ... ... pijace, počev od 24.07.2018. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove pomoćnika direktora za investicije, održavanje i higijenu ili na druge odgovarajuće poslove u skladu sa stručnom spremom, radnim iskustvom i radnom sposobnošću. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2423/19 od 29.01.2020. godine, žalba tužioca je odbijena i navedena prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je dao odgovor na reviziju sa predlogom da se ne dozvoli posebna reviziji i da se revizija odbaci, a zahtevao je naknadu troškova za sastav odgovora.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP , revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer ne postoji nijedan od razloga iz člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na to da pobijana presuda odstupa od sudske prakse koja se odnosi na pravni stav da, saglasno članu 172. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka US i 113/17), ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu treba da sadrži jasne razloge zbog kojih se zaposleni premešta na drugo radno mesto. Naime, tuženi je u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu od 14.07.2018. godine naveo zašto tužioca ne može da rasporedi na radno mesto pomoćnika ... za ... (jer više ne ispunjava potrebne uslove za to radno mesto prema izmenjenom aktu o sistematizaciji), te obrazložio da je drugo ponuđeno radno mesto adekvatno za tužiočevo raspoređivanje imajući u vidu njegovu stručnu spremu, radno iskustvo i sposobnosti.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, pobijanim aneksima ugovora o radu i rešenjem tužilac je premešten na druge poslove i utvrđena mu je zarada na tim poslovima. Prema tome ovim odlukama se ne utiče na radno-pravni status tužioca u smislu zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa kada bi revizija uvek bila dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP. Osim toga, ni zahtev tužioca za vraćanje na rad nije spor iz člana 441. ZPP.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka iz stava trećeg i četvrtog izreke je doneta primenom člana 165. i člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP. Zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji je neosnovan imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku, a zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je neosnovan jer se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić