Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Pudar, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1577/19 od 13.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1577/19 od 13.05.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1577/19 od 13.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 678/18 od 25.02.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime razlike zarade plati iznos od 469.989,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 425.916,67 dinara počev od 01.05.2018. godine do isplate. Istom presudom obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 77.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1577/19 od 13.05.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 1577/19 od 20.11.2019. godine, žalba tužene je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizije smatra izuzetno dozvoljenim, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U pobijanim nižestepenim presudama, izražen je pravni stav da je tužena odgovorna i u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini razlike između pune plate koju bi primao i isplaćenog iznosa plate koju je primao u periodu kada je bio privremeno udaljenja sa rada, jer je protiv njega vođen disciplinski postupak koji je obustavljen usled nastupanja zastarelosti, pa u tom smislu razlozi nižestepenih presuda ne odstupaju od dosadašnje prakse Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni prava.

Kako je drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, zbog čega je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 04.06.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.

S obzirom na izloženo Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić