.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1320/2022
02.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandra Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Novog Sada, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 137/22 od 25.01.2022. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 137/22 od 25.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1552/2021 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. Stavom drugim, trećim i četvrtim izreke, obavezana je tužena da svakom od tužilaca za period od 01.03.2018. godine do 28.02.2021. godine isplati na ime troškova za ishranu u toku rada i naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznose utvrđene u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom od 20.10.2021. godine, kao i obračunatu zateznu kamatu u iznosima utvrđenim u izreci prvostepene presude. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati 105.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, tužioci su oslobođeni obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 137/22 od 25.01.2022. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 15.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela ceni se u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, s`obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Tako u odnosu na tužilju AA vrednost predmeta spora 200.386,79 dinara, u odnosu na tužilju BB 171.213,87 dinara, dok u odnosu na tužioca VV 199.335,29 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijena vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
