.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1327/2020
27.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović, Dobrile Strajina, Marine Milanović i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Vojislav Ljubenović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, koju zastupa OJP Vlasotince, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1 1452/18 od 17.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 27.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1 1452/18 od 17.09.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1 1452/18 od 17.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu 25 P 3304/14 od 18.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud obaveže tuženu da zbog nezakonitog postupanja njenog nadležnog organa tužiocu na ime izgubljene koristi zbog neostvarivanja mesečnih iznosa plata za period od 18.12.2009. do 30.01.2013. godine (37 plata), isplati iznos od 1.318.840,45 dinara i iznos obračunate zatezne kamate od presuđenja do konačne isplate u bliže navedenom iznosu, kao i da mu isplati pripadajuće iznose doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima na dan uplate, PIO zdravstvenog osiguranja, Fondu za nezaposlene za period od 18.12.2009. do 30.01.2013. godine (37 plata). Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 72.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1 1452/18 od 17.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu 25 P 3304/14 od 18.01.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je dostavila sudu odgovor na reviziju tužioca.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Predmet spora u ovom slučaju je naknada štete u vidu izmakle koristi zbog nezakonitog rada tužene kao pravnog lica za štetu koju je prouzrokovao njen organ. Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili pravilnom primenom materijalnog prava u skladu sa ustaljenom sudskom praksom našavši da ne postoji odgovornost tužene u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer svako nepravilno postupanje pravnog lica u okviru zakonskih ovlašćenja ne predstavlja osnov za naknadu štete, pa ni u slučaju pogrešnog tumačenja propisa u okviru zakonskog ovlašćenja.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 04.07.2014. godine i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 20.000,00 dinara. Tužbeni zahtev je povećan u podnesku tužioca od 08.01.2018. godine na iznos od 1.318.840,45 dinara, kolika je i vrednost pobijenog dela prvostepene presude. Navedeni iznos je na dan preinačenja tužbe iznosio 11.102 evra, pa revizija tuženog nije dozvoljena. Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
