.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1330/2020
25.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženog „Putevi“ AD Užice, čiji je punomoćnik Nevena First, advokat iz ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1000/19 od 11.06.2019. godine, u sednici održanoj 25.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1000/19 od 11.06.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1000/19 od 11.06.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 1049/15 od 04.02.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćenog dela zarade, za period od 01.11.2012. do 31.10.2015. godine, isplati ukupan iznos od 850.888,17 dinara i to u mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže navedeni u izreci. Istom presudom obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.655,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1000/19 od 11.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je kao neosnovan i zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP. Naime, tužilja je u ovoj parnici tražila isplatu razlike zarade u spornom periodu, koja je prema navodima tužilje pogrešno obračunavana i zato je tužilji isplaćena umanjena zarada. Revizijskim navodima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu metodologije i načina obračuna zarade, kao i primene Pojedinačnog kolektivnog ugovora od 06.02.2006. godine, Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede i Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije koji se primenjivao do 29.03.2014. godine, a u vezi utvrđenja koeficijenta za isplatu zarade i minimalne cene rada. Revizijski navodi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, kao i zahtev za tumačenje podzakonskih akata nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije. Osim toga, u predmetima sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, u vezi obračuna zarade zaposlenih kod ovog tuženog, donete su odluke sa kojima je pravni stav izražen u pobijanoj presudi u saglasnosti, između ostalog i presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2292/18 od 20.03.2019. godine, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 29.12.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude od 850.888,17 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
