Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Revizija se, u smislu člana 407. stav 1. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena u periodu od 01.12.2016. godine do 30.11.2018. godine po osnovu više zaključenih ugovora na određeno vreme na period od po tri meseca. Ugovori sa tužiljom na određeno vreme zaključivani su u pisanom obliku i uručivani na potpis tužilji od strane njenog šefa. Tužilji je radni odnos kod tuženog prestao sa danom 30.11.2018. godine, zbog isteka roka važenja ugovora na određeno vreme. Poslodavac joj je dostavio rešenje o prestanku radnog odnosa od 28.11.2018.godine i rešenje po osnovu koga je tužilji na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2018. godinu određena isplata naknade na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora od 29.11.2018.godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Činjenica da je tužilja radila kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme u periodu kraćem od 24 meseca ne dovodi do preobražaja radnog odnosa. Tužilja je po više ugovora u periodu od 01.12.2016. godine do 30.11.2018. godine bila angažovana zbog povećanog obima posla kod tuženog, te su svi navedeni ugovori bili zaključeni u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o radu, te kako tužilja nije radila po svim tim ugovorima duže od 24 meseca, to je neosnovan njen tužbeni zahtev za preobražaj radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Prema odredbi člana 37. stav 2. istog Zakona poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Odredbom stava 4. tačka 1. ovog člana zakona propisano je da izuzetno od stava 2. ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Prema odredbi stava 5. ovog člana zakona ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po proteku vremena za koji je ugovor zaključen smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Odredbom člana 175. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.

U konkretnom slučaju tužilja je po više ugovora u periodu od 01.12.2016. godine do 30.11.2018. godine bila angažovana zbog povećanog obima posla kod tuženog, a poslednji ugovor o radu na određeno vreme tužilji je istekao 30.11.2018. godine. Po tom ugovoru i po prethodnim ugovorima tužilja je zasnivala radni odnos kod tuženog radi povećanog obima posla. Nakon isteka propisanog roka, ugovor o radu koji je zasnovan na određeno vreme prestao je po samom zakonu, na osnovu odredbe člana 175. Zakona o radu. Kako je tuženi sa tužiljom zaključivao više ugovora o radu na određeno vreme radi povećanog obima posla zbog otvaranja maloprodajnog objekta, sve u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, a da je radni odnos sa istom zaposlenom zasnovan na period koji nije bio duži od 24 meseca, u skladu sa odredbom člana 37. stav 2. Zakona o radu, odnosno ukupno svi ugovori nisu bili trajanja dužeg od 24 meseca, to zakonom predviđen uslov za preobražaj radnog odnosa u konkretnom slučaju nije ispunjen, iz kojih razloga je suprotno revizijskim navodima, pravilno odbijen tužbeni zahtev. Shodno iznetom, kako nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa to su neosnovani revizijski navodi kojima se osporava primenjeno materijalno pravo. Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su pravilno i podrobno ocenjeni od strane Apelacionog suda, sa jasno datim razlozima koje prihvata i ovaj sud, te ih neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, shodno odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić