Rev2 1331/2022 3.5.14; 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1331/2022
20.04.2024. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Lakićević, advokat iz ..., protiv tužene „Politika novine i magazini“ DOO Beograd, sa sedištem u Beogradu, koju zastupa punomoćnik Sanja Erić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude održanoj 20.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/21 od 01.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/21 od 01.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2658/20 od 01.02.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo odredbe aneksa I ugovora o radu broj 74/1 od 18.07.2017. godine, kojima se menja osnovni ugovor o radu broj 154/1 od 13.09.2014. godine, zaključen između parničnih stranaka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 165.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/21 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i novog tumačenja prava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi razmaranja pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno novo tumačenje prava iz člana 223. stavovi 2. i 3. Zakona o privrednim društvima, a kod utvrđenja da je sporni aneks ugovora o radu ništav jer je odluka o povećanju izvršilaca na poslovima na koje je tužilac premešten doneta od strane samo jednog direktora tužene i da ga je potpisao samo jedan direktor u situaciji kada još nije imenovan drugi nedostajući direktor, a ugovorom o osnivanju tužene je propisano da društvo zastupaju dva direktora. Takođe, ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse jer tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji zbog različitog tumačenja materijalnog prava iz člana 223. stavovi 2. i 3. Zakona o privrednim društvima.

Kako nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. istog zakona, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.07.2018. godine. Predmet spora je utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu, pa prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Vrednost predmeta spora u tužbi i u toku postupka nije određena, niti je određena ili naplaćena sudska taksa.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Međutim, u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 95/18), kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog Zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu, a da je vrednost predmeta spora određena u u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama u visini od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić