.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1335/2020
16.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje sve zastupa Marko Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport – Pančevo“, koga zastupa Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3484/19 od 20.12.2019. godine, u sednici od 16.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3484/19 od 20.12.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu 11 P1 14/19 od 24.09.2019. godine, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca AA, BB, VV i GG i obavezan tuženi da svakom tužiocu ponaosob na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (rad duži od punog radnog vremena), naknade troškove za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, od 2015. do 2018. godine, za periode bliže označene u izreci, isplati opredeljene mesečne novčane iznose sa zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao i da tužiocima naknadi sve troškove ovog postupka u iznosu od 210.445,99 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, uvećane za iznos zakonske zatezne kamate od dana izvršnosti presude pa do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3484/19 od 20.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 14/19 od 24.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i povrede pravila postupka.
Punomoćnik tužilaca je podneo odgovor na reviziju u kome je predložio da se revizija odbacio kao nedozvoljena i tražio troškove postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužioci su tražili isplatu razlike manje isplaćene zarade, manje isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada, pri čemu je označena vrednost spora za tužioca AA u iznosu od 161.742,84 dinara, za tužilju BB u iznosu od 162.639,58 dinara, za tužilju VV u iznosu od 171.582,25 dinara i za tužilju GG u iznosu od 153.834,45 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja. Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni za donošenje odluke o reviziji, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
