.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1336/2020
12.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Dobrile Strajina, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe M. Dozet, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno praovobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3237/19 od 28.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3237/19 od 28.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3237/19 od 28.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 857/18 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćene naknade za ishranu i regres za godišnji odmor, u periodu od marta 2015. godine do februara 2018. godine, isplati mesečne iznose, bliže označene u ovom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 24.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3237/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavom drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana, propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na ime ishrane u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, a pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 07.03.2018. godine.
Imajući u vidu da se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. ZPP, već o novčanom potraživanju u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
