Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni kod tuženog na poslovima … odnosno … na benzinskoj stanici „LL“ u Odeljenju maloprodaje i dilerske mreže u Sektoru maloprodaje i dilerske mreže Direkcije komercijalnih poslova društva, Regija ... Tuženi je tužiocima otkazao ugovor o radu sa aneksima, rešenjem donetim 03.08.2010. godine na osnovu kojih im je radni odnos prestao sa 09.08.2010. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova. Pre nego što su tužiocima otkazan „ugovor o radu“, tuženi je sproveo postupak utvrđivanja viška zaposlenih i to tako što je upravni odbor tuženog shodno članu 153. Zakona o radu doneo odluku od 14.11.2008. godine kojim je pokrenuo postupak za utvrđivanje viška zaposlenih, formirajući tim za izradu predloga Programa za utvrđivanja viška zaposlenih. Predlog promena za rešavanje viška zaposlenih dostavljen je svim reprezentativnim sindikatima tuženog, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je predložila određene sugestije. Program rešavanja viška zaposlenih donet je na sednici upravnog odbora dana 22.06.2010. godine u kome se tužioci nalaze na spisku zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom. Tuženi je zaključio dana 19.07.2010. godine ugovor o upravljanju benzinskom stanicom u kojoj su bili zaposleni tužioci sa „KK“ kojim ugovorom tuženi predaje, a drugi saugovarač preuzima na upravljanje i rukovođenje benzijsku stanicu „LL“, s tim što je u obavezi da angažuje sopstvenu radnu snagu na zakonom propisan način, odnosno da prilikom preuzimanja benzinske stanice može razmotriti mogućnost preuzimanja personala. Tužioci nisu prihvatili da budu preuzeti, a Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistemataiziji radnih mesta od 28.07.2010. godine, ukinuta su sva sistematizovana radna mesta na pomenutoj benzinskoj stanici. Tužioci nisu mogli biti raspoređeni na drugim poslovima, te im je tuženi isplatio otpremninu u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora. Tužioci su bili zainteresovani za preuzimanje ove benzinske stanice, ali im to nije bilo omogućeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, tužbeni zahtev tužilaca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je odbijen kao neosnovan, kao i njihovi zahtevi za vraćanje na rad.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

U konkretnom slučaju, tužiocima je rešenjem tuženog prestao radni odnos otkazom ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05 ...) zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje su do tada obavljali, usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Radna mesta na kojima se tužioci radili, odnosno cela benzinska stanica „LL“ je ukinuta, jer je benzinska stanica data na upravljanje drugom poslodavcu na osnovu zaključenog ugovora, a tužioci nisu prihvatili ponudu tog poslodavca da ostanu kod njega na radu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je poštovao postupak propisan članom 153. do 160. Zakona o radu u pogledu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, njegove sadržine, dostavljanje nadležnim organima radi davanja mišljenja i obaveza na isplatu otpremnine.

Pošto su radna mesta tužilaca, suprotno navodima revizije, ukinuta novom sistematizacijom poslova kod tuženog, odnosno izmenom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 28.07.2010.godine, pravilan je zaključak sudova da postoji osnov za prestenak radnog odnosa tužilaca, zbog organizacionih i ekonomskih promena u preduzeću, što je u skladu i sa odredbom člana 4. Konvencije MOR-a broj 158. Kod utvrđenih činjenica da tuženi tužiocima nije mogao da obezbedi rad na drugom radnom mestu, da tužioci nisu bili zainteresovani za zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca koji je preuzeo upravljanje benzinskom pumpom „LL“, te da je tužiocima radno mesto ukinuto na navedenoj benzinskoj pumpi nastankom organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog, u postupku utvrđivanja tužilaca kao viška zaposlenih za čijim radom je prestala potreba kod tuženog, po oceni ovog suda, nije bilo nepravilnosti i nezakonitosti. Benzinska pumpa u kojoj su bili zaposleni tužioci nije prestala sa radom kako to tužioci navode u reviziji, ali je rad organizovao drugi poslodavac na osnovu ugovora koji je zaključio sa tuženim, u kom tužioci nisu želeli da učestvuju. Suprotno navodima revizije, ocena opravdanosti i neophodnosti takvog postupka tuženog, ustupanje benzinske pumpe drugom poslodavcu odnosno drugom preduzeću, nije u nadležnosti suda, pri čemu treba imati uvidu da tužioci nisu u ovom postupku dokazali suprotno.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić