U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje S.P. iz N.B., čiji je punomoćnik advokat M.S. iz O., protiv tužene O.š. Đ.S., iz B., odlučujući o reviziji tužilje protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.5552/13 od 13.11.2013. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.5552/13 od 13.11.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.1360/12 od 30.05.2013. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužilji br.18 od 07.01.2011. godine (I). Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi je na radno mesto spremačice odnosno na drugo radno mesto u skladu sa stručnom spremom (II). Odbijen je zahtev za naknadu troškova postupka tužilji u iznosu od 109.500,00 dinara (III).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.5552/13 od 13.11.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je i zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ovog zakona, i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez značaja je pozivanje tužilje u reviziji na bitnu povredu odredaba iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog zbog kojeg se u smislu člana 407. stav 1. ZPP, može izjaviti revizija.

Prema nespornom i utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene osnovne škole na određeno vreme na poslovima spremačice u periodu od 27.07.2009. godine do 30.11.2009. godine, od 02.12.2009. do 31.08.2010. godine i od 01.09.2010. godine do 07.01.2011. godine, za koje joj je u radnoj knjižici upisan staž osiguranja. Radni odnos tužilje kod tužene zasnovan je bez postupka javnog oglašavanja na određeno vreme do izbora kandidata po konkursu – oglasu odnosno najduže do 60 dana, na osnovu rešenja direktora tužene i ugovora o radu od 27.07.2009. godine, na poslovima upražnjenog radnog mesta spremačice sa punim radnim vremenom. Taj radni odnos je produžen i u narednom periodu do 01.09.2010. godine, kada je na upražnjeno radno mesto spremačice (na kojem je do tada radila tužilja), preuzeta u radni odnos na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, na osnovu sporazuma o preuzimanju od 30.08.2010. godine, M.J. kojoj je prethodno prestao radni odnos (zbog prestanka potrebe za njenim radom) u Š.z.b., b.i.h., rešenjem od 23.08.2010. godine.

Tužilja je ponovo radno angažovana kod tužene osnovne škole na poslovima spremačice rešenjem tužene od 01.09.2010. godine, radi zamene druge zaposlene V.T., kojoj je određen godišnji odmor sa trajanjem u periodu od 01.09. do 30.09.2010. godine. Rešenjem direktora tužene od 01.09.2010. godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme bez postupka javnog oglašavanja sa punim radnim vremenom, radi zamene navedene zaposlene. U narednom periodu tužilja je bila privremeno sprečena i na bolovanju u periodu od 28.09.2010. godine do 31.12.2010. godine. Po zaključenju bolovanja radila je do 07.01.2011. godine, kada joj je radni odnos prestao na osnovu rešenja direktora tužene Osnovne škole od istog datuma. Tim rešenjem konstatovano je da je tužilji radni odnos zasnovan na određeno vreme bez postupka javnog oglašavanja 01.09.2010. godine prestao zbog povratka privremeno odsutnog zaposlenog, izbora kandidata po konkursu- oglasu odnosno isteka roka od 60 dana, te da će joj biti isplaćena zarada sa označenim datumom prestanka radnog odnosa. Tužilja je protiv ovog rešenja izjavila prigovor o kojem u propisanom roku nije odlučio Školski odbor tužene osnovne škole, zbog čega je tužilja blagovremeno pokrenula ovu parnicu zahtevom za poništaj rešenja i vraćanja na rad.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeno traženje, ocenom da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji zasnovanog na određeno vreme kod tužene zakonito, jer je isteklo vreme na koje je radni odnos zasnovan i ne postoji zakonski osnov za obavezivanje tužene da tužilju vrati na rad, saglasno odredbama važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Neosnovani su razlozi i navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odluka nižestepenih sudova u tužbenom zahtevu, sadržana u pobijanim presudama, obrazložena je jasnim, neprotivrečnim i dovoljnim razlozima koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilno su nižestepeni sudovi u rešavanju konkretnog radnog spora i radnopravnog statusa tužilje primenili odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, broj 72/09 i 52/11). Taj zakon se kao merodavan poseban propis primenjuje na radni odnos tužilje kod tužene osnovne škole i na njihova prava i obaveze iz tog odnosa. Na ova prava i obaveze koji nisu regulisani ovim propisom primenjuju se odredbe Zakona o radu kao matičnog Zakona i opšteg propisa (član 2. stav 2). Primena posebnog zakona je primarna dok je primena opšteg zakona supsidijerna.

Zakon o javnim službama („Sl. glasnik RS“, broj 42/91 i 71/94), posle stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima 01.07.2006. godine i brisanja člana 23. tog zakona, ne sadrži odredbu koja upućuje na primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima, niti drugu izričitu normu u tom smislu. To implicira supsidijarnu primenu Zakona o radu kao opšteg propisa na radu na radne odnose u ustanovama kao javnim službama, kada nije drukčije propisano posebnim propisima koji regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ovoj radnoj sredini. Sam Zakon o državnim službenicima predviđa dve kategorije zaposlenih – državne službenike i nameštenike, čije se radno mesto sastoji od vršenja pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu i na čija prava i dužnosti se primarno primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, ako tim ili posebnim zakonom nije drukčije određeno. Sistematizacija poslova i radni položaj tužilje kao spremačice, odnosno vršioca pomoćnih poslova u osnovnoj školi kao ustanovi (javnoj službi) upućuje na položaj nameštenika, ali ne menja prioritet i redosled u primeni posebnih i opštih propisa o radu.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova i da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama (član 7. st.1. i 2), kao i da u ustanovi, obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, kojima mogu da pomažu i druga lica u skladu sa ovim zakonom, te da i ti drugi zaposleni imaju iste dužnosti i standarde ponašanja u odnosu na organizaciju radnog procesa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja u ustanovi (član 8. st.1, 5. i 6).

Navedeni zakon se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i druga lica), već i na lica koja obavljaju druge (pomoćne) poslove. Sadržinom i pravnim dejstvom odredaba iz člana 120. sada važeći Zakon iz 2009. godine proširio je i pooštrio uslove za zasnivanje radnog odnosa na sva zaposlena lica. Odredbom člana 132. tač.1. i 2. tog zakona, propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, kao i do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Slučaj kada se lice pod istim uslovima prima u radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana ili do izbora kandidata po raspisanom konkursu, propisan navedenom zakonskom odredbom, odgovara odredbi člana 122. stav 1. tač.1. i 2. ranijeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine. Tužilja je saglasno navedenim odredbama primljena kod tužene osnovne škole u radni odnos na određeno vreme bez konkursa. Taj radni odnos joj je na poslovima radnog mesta spremačice produžavan do preuzimanja u radni odnos na neodređeno vreme zaposlene M.J. (u skladu sa odredbom člana 131. važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine i člana 36. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika) odnosno do prestanka radnog odnosa zbog isteka zakonskog vremena trajanja radnog odnosa na određeno vreme, na osnovu rešenja direktora tužene od 07.01.2011. godine.

Odredba člana 132. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izričito je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Navedena odredba prinudnog karaktera prvi put je uvedena u tekst Zakona iz 2009. godine i odnosi se na sva zaposlena lica u školi kao obrazovno vaspitnoj ustanovi, među kojima je i tužilja, kao i na svaki ugovor o radu na određeno vreme, bez obzira da li je zaključen po konkursu ili bez konkursa i pod kojim uslovima. Navedena zakonska odredba kao odredba posebnog propisa isključuje mogućnost preobražaja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme. Takvom svojom formulacijom i pravnim dejstvom sprečava primenu opšte odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu. Zato nema značaja na drukčiji radno pravni položaj i prava tužilje činjenica da je prvi put zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene još 27.07.2009. godine, kao i da je posle preuzimanja u radni odnos na neodređeno vreme na isto radno mesto nove zaposlene M.J., raspoređena 01.09.2010. godine na poslove spremačice radi zamene odsutne zaposlene V.T., kao i da je na tim poslovima radila do rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužilja nije tražila ni internu a ni sudsku zaštitu povodom preuzimanja zaposlene M.J. kada joj je prestao radni odnos na određeno vreme kod tužene. Prihvatila je rešenje o radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutne V.T., počev od 01.09.2010. godine, sa trajanjem radnog odnosa do povratka ove zaposlene, odnosno najduže do 60 dana. Tužena je poštovala tužiljina prava za vreme trajanja njene privremene sprečenosti za rad i bolovanja od 28.09.2010. godine do 31.12.2010. godine. U tom periodu tužilja je bila zaštićena od otkaza. Rešenje o prestanku radnog odnosa zasnovano je na pravilnoj primeni odredaba iz člana 132. navedenog Zakona o trajanju radnog odnosa na određeno vreme, posle čega je direktor tužene doneo rešenje o prestanku radnog odnosa na osnovu člana 144. stav 1. istog zakona.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.