Nezadovoljan pravnosnažnom odlukom drugostepenog suda, tuženi je podneo reviziju kojom istu pobija iz razloga bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i utvrdio:

Revizija tuženog je neosnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti se revizijom ukazuje na druge povrede postupka koje bi bile bitne.

Prema činjeničnom stanju, tužilja se nalazila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog od 1984.godine, a ugovorom o radu broj 06/3102/08 od 06.06.2008.godine određeno da obavlja poslove živinarskog radnika broj 1. Na ovim poslovila tužilja je dobila zdravstvene tegobe, pa je u toku 2011.godine određena da obavlja druge poslove koji su procenjeni kao lakši i koji su kvalifikovani kao poslovi živinarskog radnika. Dana 17.08.2011.godine kod tuženog je donet Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, prema kojem Pravilniku su u društvu obrazovane organizacione jedinice, između ostalih i organizaciona jedinica M.i., u kojoj organizacionoj jedinici su predviđeni poslovi živinarskog radnika. Generalni direktor dana 10.03.2012.godine doneo je odluku o izmeni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova na osnovu kojeg je u organizacionoj jedinici M.i. došlo do smanjenja broja izvršilaca na poslovima živinarskog radnika za 2 izvršioca, a u organizacionoj jedinici Ž.p. na ovim poslovima došlo je do smanjenja 3 izvršilaca; u komercijalnoj službi smanjen je broj izvršilaca na poslovima referenta prodaje za 2 izvršioca. Dana 05.03.2012.godine, tužilji je od strane generalnog direktora tuženog doneto rešenje o otkazu ugovora o radu broj 06/918/12 i otkazan joj ugovor o radu broj 06/3102/08 od 06.06.2008.godine na poslovima živinara 1 u M.i.-p., zbog prestanka potrebe za njenim radom usled izvršenih organizacionih promenama unutar društva tuženog. Ovo rešenje dostavljeno je tužilji 07.03.2012.godine, i kao zaposlenoj za čijim radom je prestala potreba, isplaćena joj otpremnina, jer tuženi kao poslodavac tužilji nije mogao da obezbedi ni jedno od prava u skladu sa članom 171. Zakona o radu, opštim aktom i ugovorom o radu (prekvalifikacija, dokvalifikacija ...).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je ništavo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje.

Odredbom člana 153. stav 1. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme (stav 1.). Stavom 2. ovog člana Zakona propisano je da je Program dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, dok je odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako postoji opravdan razlog i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu dana 05.03.2012.godine, usled organizacionih promena kod tuženog, odnosno smanjenja broja izvršioca na poslovima živinar 1 u m.i.p., na kojima je tužilja radila. Na taj način za radom tužilje je prestala potreba kod tuženog.

Međutim, u situaciji, kada u postupku oglašavanja tužilje kao zaposlene za čijim radom je prestala potreba, nije prethodio postupak propisan odredbom člana 153. Zakona o radu, ne može se utvrditi o kakvim organizacionim promenama se radi, koji je ukupan broj zaposlenih kod tuženog, a koji je broj onih zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, sledi da tuženi nije ispoštovao postupak propisan zakonom prilikom utvrđivanja prestanka potrebe za određenim brojem zaposlenih, među kojima i tužilja, zbog čega je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Rešavanje viška zaposlenih započinje donošenjem Programa ukoliko je poslodavac u obavezi da ga donese. To je uslovljeno brojem zaposlenih kojima se otkazuje ugovor o radu ili on takvu obavezu ne bi imao s obzirom na broj zaposlenih kojima namerava da otkaže ugovor o radu, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Program rešavanja viška zaposlenih prethodi elaborat o strukturnim promenama koje dovode do viška zaposlenih. Bez elaborata poslodavac ne može znati da li je ili nije u obavezi da pristupi donošenju Programa. U konkretnom slučaju ovo je izostalo, pa postupak oglašavanja tužilje zaposlenom za čijim radom je prestala potreba nije sproveden u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. To što je doneta odluka o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova je samo razlog zbog koga se pokreće postupak proglašavanja viška zaposlenih, ali kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud nije mogla poslužiti kao osnov za utvrđenje da su kod tuženog nastale organizacione promene, koje je tuženi koristio kao osnov za otkaz ugovora o radu tužilji u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Tuženi u reviziji potražuje troškove postupka po reviziji u neopredeljenom iznosu, što je suprotno članu 163. stav 2. ZPP, zbog čega ovi troškovi tuženom nisu priznati, imajući u vidu da je drugostepenom presudom pravilno odlučeno o troškovima postupka primenom člana 153, 154. i 163. ZPP.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.