Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i obavljao je poslove … do donošenja pobijanog rešenja od 20.09.2012. godine, kojim mu je otkazan Ugovor o radu od 01.02.2008. godine, a ugovor o radu mu je otkazan sa 23.08.2012. godine. Pobijanim rešenjem od 20.09.2012. godine, donetim na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, tužiocu je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom tuženog i to: neopravdano izostajanje sa posla četiri radna dana uzastopno ili pet i više radnih dana sa prekidima u toku kalendarske godine. Tužiocu je dostavljanje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 28.08.2012. godine pokušano putem pošte, pa kako je vraćeno 04.09.2012. godine, sa naznakom da je nepoznat, istog dana je objavljeno na oglasnoj tabli tuženog, sa koje je skinuto 17.09.2012. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu je stavljeno na oglasnu tablu tuženog 25.09.2012. godine, a skinuto sa iste 05.10.2012. godine. Na osporenom rešenju, kao i na Upozorenju o otkazu ugovora o radu br. 1411 od 28.08.2012. godine, konstatovano je da je tužilac iste lično primio 24.10.2012. godine. Takođe je utvrđeno da nakon korišćenja drugog dela godišnjeg odmora u trajanju od 12 radnih dana, u periodu od 01.08.2012. godine do 17.08.2012. godine, tužilac se nije javio na rad kod tuženog, dok je iz iskaza svedoka VV utvrđeno da je 23.08.2012. godine, postupajući po nalogu nadređenog, otišla kod tužioca i zatekla ga u stanju u kom nije mogao da ustane iz kreveta, te je tužioca zajedno sa vozačem tuženog odvela u Dom zdravlja u ..., odakle je isti upućen u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Beogradu. U periodu od 23.08.2012. godine do 22.10.2012. godine, tužilac je bio sprečen za rad, što je utvrđeno iz izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, a u periodu od 20.08.2012. godine do 29.08.2012. godine, tužilac je bio u proceduri za prijem na odeljenje lečenja alkoholizma.

Ceneći utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev osnovan, jer je tužiocu prestao radni odnos u nezakonito provedenom postupku, te je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1 – 6 ovog Zakona, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. istog člana propisano da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 185. stav 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, stavom 2. istog člana da rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, stavom 3. propisano je da ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, dok je stavom 4. propisano u slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim, a stavom 5. da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Po oceni Vrhovnog kasacinog suda, tuženi pobijano rešenje nije doneo u zakonitom postupku, budući da rešenje o otkazu ugovora o radu i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, nisu tužiocu uredno dostavljeni. Naime, smisao upozorenja je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se omogući da se o tome izjasni, te pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da se u upozorenju mora navesti činjenični osnov koji predstavlja povredu radne obaveze i otkazni razlog uz ostavljanje roka od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, odnosno da se izjasni o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Tuženi je dostavljanje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 28.08.2012. godine pokušao putem pošte, pa kako je isto vraćeno 04.09.2012. godine, sa naznakom da je tužilac nepoznat, ali da tuženi nije sačinio pisanu belešku, u smislu člana 185. stav 3. Zakona o radu, već je istog dana upozorenje istaknuto na oglasnoj tabli tuženog, te da je Upozorenje o otkazu ugovora o radu od 28.08.2012. godine, tužilac primio tek 24.10.2012. godine, nakon donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu. Usled ovog propusta tuženog tužiocu je onemogućeno pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome da li je učinio povredu radne obaveze i radne discipline. Takođe, rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je uputio tužiocu, preporučenom pošiljkom na poznatu adresu njegovog prebivališta, a zatim kada je ista vraćena neuručena 25.09.2012. godine, osporeno rešenje je istakao na oglasnu tablu, bez prethodnog sačinjavanja pisane beleške. Osim toga, rešenjem o otkazu ugovora o radu, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa 23.08.2012. godine, protivno odredbi člana 185. stav 5. Zakona o radu, budući da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu uručeno tek 24.10.2012. godine.

Imajući u vidu da postupak otkaza od strane poslodavca nije sproveden u skladu sa citiranim odredbama materijalnog prava, rešenje o otkazu ugovora o radu je poništeno kao nezakonito. Zbog nezakonitog otkaza, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 2. Zakona o radu.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić