Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje M.D. iz B., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz R., protiv tuženog društva M.G .D.O.O. N.B., čiji je punomoćnik L.G., advokat iz Beograda, radi isplate razlike u otpremnini, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 117/15 od 12.05.2015. godine i o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3416/13 od 04.06.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tuženog društva M.G. D.O.O. N.B., izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 117/15 od 12.05.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3416/13 od 04.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu – sudska jedinica u Raški P1 4910/10 od 04.09.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike u otpremnini isplati iznos od 394.201,00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2010. godine pa do isplate, a stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 98.868,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3416/13 od 04.06.2014. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke je ukinuo rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet je u tom delu ustupio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09).

Rešenjem R1 117/15 od 12.05.2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Tuženi je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu člana 385. stav 1. i člana 411. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku je podneta pre 01.02.2012. godine kada je stupio na pravnu snagu Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji članom 404. stav 3. predviđa mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija. Odredbom člana 411. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) nije predviđeno da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. istog zakona propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Stoga, žalba protiv pobijenog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 385, 395. i 411. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br.55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama tog zakona („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 11/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne pelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravnosnažna drugostepena presuda, protiv koje je revizija izjavljena, doneta je 04.06.2014. godine, posle stupanja na pravnu snagu novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/15).

Tužba u ovom sporu podneta je 23.12.2010. godine, sa zahtevom da se obaveže tuženi da tužilji isplati razliku u otpremnini do iznosa od 400 evra za svaku godinu radnog staža sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 30.11.2010. godine pa do isplate. Podneskom od 04.09.2013. godine tužilja je u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka konačno opredelila tužbeni zahtev na iznos od 394.201,00 dinar, koji je pravnosnažnom presudom usvojen.

Budući da vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.