U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilje K.M.A. iz S., čiji je punomoćnik M.V., advokat u S., protiv tužene Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa D. V.K. iz S., radi poništaja odluke o izboru kandidata, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1258/14 od 03.11.2014. godine, u sednici veća 18.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1258/14 od 03.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 1588/12 od 31.10.2013. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je odluka direktora tužene broj 02-1123/5-4 od 24.11.2009. godine nezakonita pa je poništena, poništena je i odluka Školskog odbora tužene broj 02-1259 od 21.12.2009. godine i tužena je obavezana da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.500,00 dinara u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1258/14 od 03.11.2014. godine žalbu tužene usvojio i presudu Osnovnog suda u Somboru preinačio tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovana revizijska tvrdnja tužilje da ima manjkavosti u zastupanju tuženog i da punomoćnik D.R.P., sekretar škole nije bila ovlašćena da izjavi žalbu protiv prvostepene presude jer navodno to ne proizilazi iz punomoćja koji je 07.03.2013. godine dala direktorka tužene S.D.. Nije potrebno da u punomoćju bude navedena svaka radnja koju će preduzeti punomoćnik već je dovoljno što je označena parnica sa identifikacijom parničnih stranaka i brojem predmeta te sud pred kojim se vodi, a u formulaciji da punomoćnik može da preduzima sve radnje u korist škole u toj parnici ujedno je i dato ovlašćenje da podnese žalbu protiv prvostepene presude.

Prema utvrđenim činjenicama, direktorka tužene je raspisala konkurs koji je objavljen u časopisu ''Poslovi'' 04.11.2009. godine, između ostalih, i za radno mesto nastavnika praktične nastave u području rada mašinstvo i obrada metala sa defektološkom osposobljenošću na neodređeno vreme sa 70% radnog vremena kao i za nastavnike stručnih predmeta u području rada mašinstvo i obrada metala sa 20% radnog vremena na neodređeno vreme. Objavljen je i konkurs za nastavnika praktične nastave u području rada mašinstvo i obrada metala na određeno vreme sa 70% radnog vremena kao i za nastavnike stručnih predmeta u području rada mašinstvo i obrada metala na određeno vreme sa 30% radnog vremena. U oglasu je pored uslova koji se odnose na vrstu i stepen stručne spreme za radna mesta za koja je raspisan konkurs naveden i uslov da nastavnici moraju da poseduju i stručno defektološku osposobljenost ili stručnu spremu diplomiranog defektologa. Na konkurs se prijavilo osam kandidata među kojima i tužilja. Direktorka tužene je 24.11.2009. godine donela odluku da se ne izabere ni jedan kandidat i da se konkurs ponovi. U obrazloženju je navedeno da ni jedan od učesnika konkursa nije ispunjavao uslove iz konkursa. Tužilja je 07.12.2009. godine izjavila prigovor protiv ove odluke koji je Školski odbor tužene od 21.12.2009. godine odbio kao neosnovan. U obrazloženju odluke je navedeno da je tužilja po struci inženjer mašinstva ali da ne poseduje stručnu defektološku osposobljenost i da stoga ne ispunjava uslove konkursa od 04.11.2009. godine. Školski odbor je 24.11.2009. godine doneo odluku u obliku mišljenja da ukoliko ni jedan kandidat ne ispunjava uslove konkursa bude primljen onaj kandidat koji već radi od početka školske godine iz pedagoških razloga s obzirom na to da je učenicima sa smetnjama u radu teško da se prilagode novim nastavnicima, a to naročito važi za decu sa autizmom i da nije poželjno da se nameću česte promene. Direktorka tužene je zaključila ugovor o radu na određeno vreme bez konkursa do završetka školske godine sa kandidatom B.R., inženjerom mašinstva, koji takođe nije ispunjavao uslov na prethodnom konkursu ali je radio u školi od 01.09.2009. godine po hitnom postupku na određeno vreme. Kandidat B.R. i tužilja su po stručnosti bili izjednačeni. Na radna mesta na koja je konkurisala tužilja direktorka tužene je raspisala novi konkurs naredne školske godine. B.R. je 12.02.2011. godine stekao uverenje o osposobljenosti nastavnika odnosno saradnika za rad sa učenicima ometenim u razvoju nakon čega je primljen u radni odnos na neodređeno vreme.

Na osnovu ovih činjenica prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilje osnovan iz razloga što u obrazloženju odluke direktorke tužene od 24.11.2009. godine nije navedeno koje uslove ne ispunjavaju učesnici konkursa i zato što nije poštovana zakonska procedura pri izboru kandidata te je u radni odnos na određeno vreme na radno mesto za koje je bio raspisan konkurs primljeno lice koje nije ispunjavalo uslove konkursa.

Apelacioni sud nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda jer je ocenio da je u osporenoj odluci jasno navedeno koji traženi uslov učesnici konkursa nisu ispunjavali odnosno da nisu posedovali stručno defektološku osposobljenost niti stručnu spremu diplomiranog defektologa koji je bio uslov za radno mesto za koje je raspisan konkurs.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno apelacioni sud zaključio da je osporena odluka da se ne izabere ni jedan kandidat po konkursu zakonita i da je tužilja bezrazložno osporava jer ona konkursni uslov nije ispunjavala. Pravilno je apelacioni sud zaključio da je obrazloženje odluke direktora škole da se ne izabere ni jedan kandidat po konkursu potpuno jasno. To što je direktorka tužene kasnije zaključila ugovor o radu na određeno vreme bez konkursa do završetka školske godine sa B.R. (koji je već radio na tom radnom mestu) je bilo u skladu sa odredbom člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u skladu je sa mišljenjem Školskog odbora od 24.11.2009. godine i ta odluka ni na koji način ne utiče na zakonitost odluke direktora škole da se po konkursu ne izabere ni jedan kandidat jer niko nije ispunjavao uslove konkursa.

Tužilja revizijom neosnovano osporava pravilnost odluka koje je donela tužena. Tužilja revizijom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što je s obzirom na činjenicu da je apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP, međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda relevantne činjenice u ovoj parnici su i potpuno i pravilno utvrđene. Suština u ovom radnom sporu je u tome što tužilja nije ispunjavala uslove konkursa što ona revizijom i ne pobija.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović, s.r.