Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Pantović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave iz Novog Pazara, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi isplate naknade za prekovremeni rad i rad noću, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž1 24/16 od 26.04.2016. godine, na sednici održanoj 02.02.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Gž1 24/16 od 26.04.2016. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P 283/05 od 04.04.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Pazaru, rešenjem P 283/05 od 04.04.2016. godine, odbacio je kao neblagovremen predlog tužioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 283/05 od 03.09.2007. godine, potvrđene presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1 1286/07 od 09.01.2008. godine.

Viši sud u Novom Pazaru, rešenjem Gž1 24/16 od 26.04.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 283/05 od 04.04.2016. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 399. a u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca je osnovana.

Tužilac je 05.05.2015. godine, podneo sudu predlog za ponavljanje postupka u ovoj parnici iz radnog odnosa, okončanoj pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 283/05 od 03.09.2007. godine. Tužilac je predlog za ponavljanje postupka zasnovao na činjenici da je Ustavni sud Republike Srbije odlukama Už 8911/2012 od 30.10.2014. godine i Už 9147/2012 od 07.03.2013. godine usvojio ustavne žalbe podnosilaca, utvrdio povredu prava podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad i u odluci Už 9147/2012 od 07.03.2013. godine, da ta odluka ima pravno dejstvo prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji.

Nižestepeni sudovi su odbacili kao neblagovremen predlog za ponavljanje postupka, zato što su navedene odluke Ustavnog suda po donošenju objavljene u Službenom glasniku RS i da je predlog za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka podnet po proteku roka predviđenog odredbom člana 428. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) i to od 60 dana od kada je stranka mogla da upotrebi pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka.

Prema tome, osnovano se u reviziji ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Naime, u ovoj parnici iz radnog odnosa tužba je podneta 30.05.2005. godine i postupak pravnosnažno završen donošenjem drugostepene presude od 09.01.2008. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade na ime prekovremenog rada i rada u vreme državnih praznika za period od 20.05.2002. godine do 20.05.2005. godine.

Postupak je završen po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04) a koji je izmenjen i dopunjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 111/09).

Odredbom člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 111/09), je propisano, da, postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona. Prema tome, imajući u vidu citiranu odredbu zakona kojom je propisano vremensko važenje Zakona o parničnom postupku i da se postupak po predlogu za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka sprovodi po odredbama Zakona koji je važio u vreme vođenja postupka čije se ponavljanje traži, to u ovoj parnici prilikom odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka imaju primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04), sa izmenama i dopunama objavljenim u „Sl. glasniku RS“, broj 111/09.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 111/09), je propisan još jedan razlog za ponavljanje postupka i to, ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku (član 422. stav 1. tačka 11).

Odredbom člana 424. stav 1. ZPP, propisan je subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka, u slučajevima propisanim odredbama člana 422. stav 1. tačka 1-9. Objektivni rok od pet godina, od kada je odluka postala pravnosnažna propisan je odredbom člana 424. stav 3. ZPP. Međutim, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 111/09), ovaj rok se ne primenjuje ukoliko se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. stav 1. tačka 1, 2, 10. i 11. ZPP.

U konkretnoj situaciji kada se ponavljanje postupka traži na osnovu odluke Ustavnog suda, kojom je utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i sloboda zajemčene Ustavom u parničnom postupku, nije propisan objektivni rok od pet godina. Dakle, razlog i rok za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka imaju se ceniti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme završetka postupka čije se ponavljanje traži, sa izmenama i dopunama, kako je to propisano i prelaznim i završnim odredbama Zakona u parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09).

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će ceniti da li se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji, kao i podnosioci ustavne žalbe u odlukama Ustavnog suda na koje je u predlogu ukazano, odnosno da li se navedene odluke odnose na tužioca i da li je to navedenim odlukama Ustavnog suda utvrđeno u smislu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, broj 109/07, 99/11, 18/13-US, 40/15 i 103/15).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 406. stav 1. a u vezi odredbe člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić