U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilac u reviziji ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na radnom mestu ''...-...' tako što je radni odnos zasnovao 08.04.1982. godine, a starosnu penziju je ostvario 28.12.2019. godine. Radni vek, od zasnivanja radnog odnosa do 17.12.2015. godine, proveo je na radnom mestu ''...-...'', a od tada je aneksom ugovora o radu premešten da obavlja poslove radnog mesta ''...''. U toku radnog odnosa u njegov dosije upisana je šifra ''...'', a tužilac je više puta disciplinski kažnjavan i to: 1983. godine, jer je spavao na radnom mestu; 1984. godine jer je neopravdano izostao sa posla, čime je objekat u ... ostao neobezbeđen 12 sati (teža povreda radne obaveze); 1985. godine neopravdano izostao sa posla; 1986.godine takođe neopravdano izostao sa posla; 1989. godine kasnio 1,5 sati i poremetio smenu, a istovremeno napustio radno mesto dva sata pre isteka vremena. Tužilac je od strane Doma zdravlja ... upućen na procenu radne sposobnosti, pa je od strane psihologa upućen na veštačenje sa nalogom da više ne obavlja poslove ''...'', s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. Tužilac je tužbu sudu podneo radi naknade štete zbog povrede prava ličnosti, jer mu tuženi nije omogućio da radi na radnom mestu u skladu sa njegovom stručnom spremom, imajući u vidu da je u toku rada završio najpre višu... školu, a zatim i ... fakultet 2004. godine, te da je upisao i Fakultet ..., koji nije završio. Tužilac smatra da bi sa većom platom završio doktorat iz ekonomije i mogao da otvori agenciju, da daje savete, da piše studije za neke poslove, ali da je njegovo napredovanje „nekome smetalo“. Fizičke i psihičke bolove je trpeo, jer je bio prinuđen da radi bez pištolja u noćnoj smeni u vreme bombardovanja, pa je doživeo napetost i stres. Šteta se ogleda u gubitku kvaliteta boljeg života, jer je njegova plata bila 40.000,00 dinara, a mogao je da ima platu od 150.000,00 dinara, pri čemu takođe ima gubitak u budućoj penziji, pošto je njegova sadašnja penzija 40.000,00 dinara, a smatra da je mogao da ima penziju od 120.000,00 dinara. U pogledu štete koja je predmet ove parnice, tužilac nije priložio niti predložio dokaze.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili primenom odredbe člana 21, 23, 24. i 60. Ustava Republike Srbije, u vezi odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, i člana 228.-231. Zakona o parničnom postupku. Po mišljenju nižestepenih sudova, tuženi je postupao u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o radu i tužiocu, za radno mesto na kome je radio ceo radni vek, obezbedio da dostojanstveno obavlja rad, pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa, a tužilac je, ukoliko je smatrao da ispunjava uslove za drugo radno mesto, imao mogućnost da, kao i sva druga lica, konkuriše za neko od radnih mesta za koje smatra da je kvalifikovan, a koje bi mu obezbedilo veću zaradu, a samim tim kasnije i veću penziju. Potpisivanjem aneksa ugovora o radu od 17.12.2015. godine, tužilac se saglasio sa premeštajem na poslove nekvalifikovanog radnika i na tom radnom mestu ostao do odlaska u starosnu penziju, što znači da nije bilo nezakonitog rada tuženog, da bi postojala njegova odgovornost, kao poslodavca. Pošto nema štetne radnje tuženog nema ni nastale štete u vidu izmakle koristi, a izostala je i uzročno- posledična veza između radnje i posledice, pa je zbog toga tužbeni zahtev tužioca, po mišljenju nižestepenih sudova, neosnovan. Za nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenih psihičkih bolova i straha tužilac nije predložio niti priložio dokaze, niti je dokazao da mu je nekom radnjom tuženog pričinjena nematerijalna šteta, pa su nižestepeni sudovi zaključili da je i taj tužiočev zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 60. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči pravo na rad u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na postojanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

Prouzrokovanje štete je propisano odredbom člana 154. stav 1.Zakona o obligacionim odnosima tako što ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (stav1.).

Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, odnosno propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilan rad postoji kada državni organ ili javna služba ne postupa u skladu sa pojmom vršenja uobičajene i dobre službe.

U konkretnom slučaju, tužilac koji tvrdi da mu je tuženi prouzrokovao nematerijalnu i materijalnu štetu je bio dužan da tu činjenicu i dokaže na osnovu odredbe člana 228.-231. Zakona o parničnom postupku, a nije tako postupio. S tim u vezi, navodima njegove revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava ustvari se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 407.stav 1.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić