.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 136/2015
22.10.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje S.D. iz N.M., čiji je punomoćnik V.P., advokat iz N.S., protiv tuženog BB.T. AD iz Ž., čiji je punomoćnik Z.M., advokat iz Z., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2081/2014 od 22.09.2014. godine, u sednici održanoj 22.10.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2081/2014 od 22.09.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P1 161/13 od 21.05.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog br. 08/127 od 13.05.2013. godine kao nezakonito; stavom drugim izreke naloženo je tuženom da tužilju vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenom znanju i sposobnostima; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 79.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2081/2014 od 22.09.2014. godine odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P1 161/13 od 21.05.2014. godine, potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i obavljala je poslove prodavačice. U periodu od 21.03.2013. godine do 05.04.2013. godine tužilja je bila na bolovanju. Dana 16.05.2013. godine tužilji je dostavljeno rešenje o otkazu ugovora o radu br. 08/127 od 13.05.2013. godine, koje je doneto na osnovu člana 179. tačka 2. Zkona o radu, zbog neopravdanog izostanka sa posla, pa je utvrđeno da tužilji radni odnos prestaje 06.04.2013. godine. Istovremeno sa navedenim rešenjem o otkazu, tužilji je 16.05.2013. godine dostavljeno upozorenje da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, poništili kao nezakonito sporno rešenje od 13.05.2013. godine o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.
Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 … 32/13), u članu 179. tačka 2. propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 180. stav 1. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1)-6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga na otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. navedenog člana propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Kolektivnim ugovorom tuženog u članu 54. tačka 1. propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom usled povrede radnih obaveza, ako zaposleni neopravdano izostane sa posla tri radna dana uzastopno, a članom 30. Ugovora o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog nepoštovanja radne discipline u slučaju da zaposleni, između ostalog neopravdano izostane sa posla tri radna dana uzastopno.
U konkretnom slučaju tuženi je postupio suprotno članu 180. stav 1. Zakona o radu, jer upozorenje nije dostavljeno tužilji pre davanja otkaza, pa nije ostvarena svrha upozorenja koja se sastoji u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je tužilji uskraćeno pravo na odbranu.
Naime, Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91) u članu 7. propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Ovom odredbom je zaštićeno pravo radnika na odbranu od otkaznog razloga i zbog toga je članom 180. Zakona o radu propisana obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje, pa u slučaju da poslodavac prekrši ovu odredbu rešenje o otkazu nije zakonito.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi poslodavac je nedostavljanjem upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, već dostavljanjem upozorenja istovremeno sa rešenjem sa otkazu ugovora o radu, povredio pravo tužilje na odbranu, čime je postupio protivno članu 180. stav 1. Zakona o radu. Usled toga pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito i tuženi je u obavezi da zbog nezakonitog otkaza, tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
