Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima ..., a na osnovu ugovora o radu od 10.03.2011. godine. Spornim rešenjem predsednika Upravnog odbora tuženog broj ... od 10.08.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 29.06.2011. godine usvojena je nova organizaciona struktura i utvrđeni su poslovi koji se ukidaju. Tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih 06.08.2011. godine i utvrdio da od 113 zaposlenih na dan donošenja Programa, prestala je potreba za radom 14 zaposlenih, zbog smanjenja potrebnog broja izvršilaca na određenim poslovima i ukidanja određenih radnih mesta, pa je sastavni deo Programa spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, između kojih i za radom tužilje. Takođe je utvrđeno da tuženi nije mogao da tužilji obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenom, kao i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Tužilji je isplaćena zarada i druga primanja koja je ostvarivala do dana prestanka radnog odnosa, kao i otpremnina od 325.208,32 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog od 10.08.2011. godine, s obzirom da ne sadrži konkretne razloge zbog kojih je tužilja proglašena tehnološkim viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjeni pri odlučivanju ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Navedenom odredbom je propisano da postoji opravdan razlog za otkaz koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih potreba prestane potreba za obavljanjem određenog posla, kao i kada dođe do smanjenja obima posla. Ovakvom formulacijom zakon razlikuje dve situacije, jednu kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima. U drugom slučaju potrebno je da se izvrši izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba. Kada se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđivanje viška zaposlenih, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje mora da bude izvršeno na osnovu određenog kriterijuma koji isključuje svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju. Za postojanje i opravdanost ovog zakonskog razloga prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane i na inicijativu poslodavca mora da postoje stvarne i objektivne okolnosti, odnosno poslodavac nema diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, određivanje lica koja predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

U konkretnom slučaju, Programom rešavanja viška zaposlenih od 06.08.2011. godine uvrđeno je da tuženi ima 113 zaposlenih, da je izmenjenim aktom o sistematizaciji od 29.06.2011. godine smanjen broj izvršilaca na pojedinim poslovima, a da su ukinuta radna mesta „kasir“ i „saradnik za opšte i pomoćne delatnosti“, tako da je zbog smanjenja potrebnog broja izvršilaca na određenim poslovima i ukidanja navedenih radnih mesta prestala potreba za radom 14 zaposlenih. Prema navedenom Programu na radnom mestu „...“, na koje je tužilja bila raspoređena, smanjen je broj izvršilaca sa pet na potrebnih tri. Pored toga, stavom VI navedenog Programa predviđeni su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih i to polazne osnove (ukidanje poslova i smanjenje broja izvršilaca na pojedinim poslovima) i kriterijumi (osnovni: rezultati rada i dopunski: imovno stanje, socijalno stanje, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice i dužina staža osiguranja).

Odredbom člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, propisano je da program rešavanja viška zaposlenih sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih.

U obrazloženju spornog rešenja od 10.08.2011. godine je navedeno da su odlukom Upravnog odbora utvrđeni pojedini poslovi koji se ukidaju, tako da je prestala potreba za radom tužilje koja je obavljala te poslove, ali iz pobijanog rešenja se ne može utvrditi po osnovu kojih kriterijuma je tužilja proglašena za višak, a ne ostali izvršioci na radnom mestu .... Tuženi poslodavac je na osnovu člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu utvrdio kriterijume u Programu rešavanja viška zaposlenih od 06.08.2011. godine, ali on ima obavezu i da te kriterijume primeni. Tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena i smanjenja broja izvršilaca, bez jasnih kriterijuma i davanja razloga zašto je baš ona oglašena viškom od pet izvršilaca na istim poslovima prema dotadašnjoj sistematizaciji. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, odluci o prestanku potrebe za radom tužilje i otkazu ugovora o radu nije prethodilo njeno poređenje sa ostalim izvršiocima na istim poslovima, bilo u pogledu ocenjivanja njihovog rada bilo u pogledu utvrđivanja njihovog ekonomsko-socijalnog položaja.

Imajući u vidu izneto, nižestepeni sudovi osnovano nalaze da je i tuženi prilikom donošenja odluka o otkazu ugovora o radu zaposlenima (između ostalih i tužilji), zbog prestanka potrebe za njihovim radom usled smanjenja broja izvršilaca na radnim mestima koja su do tada obavljali, bio u obavezi da u obrazloženju rešenja navede koji su konkretni razlozi zbog kojih je tužilja proglašena tehnološkim viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjeni pri odlučivanju ko će od više zaposlenih na istom radnom mestu biti proglašen tehnološkim viškom. Drugačije postupanje, odnosno otkaz po diskrecionom ovlašćenju poslodavca, bez navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od više zaposlenih predstavlja višak, takvo rešenje čini nezakonitim.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog od 10.08.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, a u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, usvojili i zahtev za vraćanje tužilje na rad, kao nužne pravne posledice nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa, pa je primenom člana 414. stav 1 Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić