Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu u kom nije uspeo u sporu, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tužilac osporava revizijske navode tuženog, te traži naknadu troškova povodom sastava odgovora na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Presuda je doneta bez učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog da je drugostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud je saglasno odredbama člana 396. stav 1 i 2. ocenio bitne žalbene navode. Dalje, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza. Revizijskim navodima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, što takođe ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog, po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Revident smatra da prekluzivni rok iz člana 195. Zakona o radu, za pokretanje spora, nije moguće produžavati u situaciji kada istekne u nedelju, ili drugi neradan dan, odnosno da se prilikom ocene blagovremenosti tužbe ne mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na rokove utvrđene tim zakonom i da se Zakon o parničnom postupku primenjuje na rokove određene materijalno – pravnim propisom samo kada je to izričito predviđeno. Ukazuje i na to da nije postojala zakonska obaveza poslodavca da daje odgovarajuće instrukcije i rok za poboljšanje rada tužioca, a da se ne može primeniti Preporuka Međunarodne organizacije rada broj 166. iz razloga što ista nije ratifikovana u Republici Srbiji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu broj ..-08 od 01.11.2008. godine, kojim je radni odnos zasnovao na neodređeno vreme. Raspoređen je na poslove specijaliste prodaje sa IV stepenom stručne spreme, a u opisu poslova za navedeno radno mesto bilo je pronalaženje potencijalnih kupaca, marketinške aktivnosti vezane za robu (viljuškare i drugu robu koju proizvodi tužilac) koju nudi kupcima, sačinjavanje tehničkih specifikacija u cilju sačinjavanja ponude, ugovaranje posla i asistencija pri naplati iz prodaje. Prema odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 01.07.2008. godine, ne postoji sistematizovano radno mesto „Specijalista prodaje“ sa IV stepenom stručne spreme. Dana 26.04.2012. godine doneta je odluka o obrazovanju komisije o utvrđivanju rezultata rada tužioca, na poslovima specijaliste prodaje, zbog saznanja da zaposleni duži vremenski period ne ostvaruje nikakve rezultate rada, odnosno nemarno izvršava poslove i radne zadatke utvrđene ugovorom o radu. Komisija tuženog formirana od tri člana, sastavila je dana 30.04.2012. godine izveštaj o utvrđivanju rezultata rada AA, iz kojeg proizlazi da za duži vremenski period zaposleni AA – tužilac, ne ostvaruje nikakve rezultate rada, odnosno nemarno izvršava poslove i radne zadatke utvrđene Ugovorom o radu, jer u poslednjih šest meseci nije uradio, niti zaključio nijedan posao na poslovima prodaje viljuškara, tj. robe koju tuženi nudi kupcima na tržištu Republike Srbije i da je za prethodnu godinu rada ostvario minimalan broj prodaja, zbog čega su njegovi rezultati rada ispod svakog minimuma usled neizvršavanja radnih obaveza po ugovoru o radu. Utvrđeno je da za period novembar 2011. – april 2012. godine, tužilac nije ostvarivao potrebne rezultate rada, tj. nije ostvarivao postavljene radne ciljeve (targete), da je u periodu 09.05.2011. – 09.03.2012. godine tužilac prodao šest viljuškara, a postavljena norma tužiocu je bila prodaja tri viljuškara mesečno, da je pisanim putem tužilac dobijao nalog od strane neposrednog rukovodioca u mail-u od 07.12.2011. godine da dostavi pregled aktivnosti za poslednje dve nedelje. Dana 26.06.2012. godine tužilac je primio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kojim je upozoren od strane tuženog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog činjenja povrede radne obaveze, neizvršavanja ili nesavesnog, nemarnog i neblagovremenog izvršavanja radnih obaveza i dana 05.07.2012. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog neostvarivanja rezultata rada, pozivajući se na odredbe člana 179. tačka 1. i člana 192. stav 1. Zakona o radu. Prema obrazloženju rešenja, komisija obrazovana od strane tuženog za utvrđivanje rezultata rada tužioca je u izveštaju od 30.04.2012. godine utvrdila da zaposleni tužilac u poslednjih 6 meseci nije ostvarivao adekvatne rezultate rada na poslovima prodaje viljuškara, kao i da je za prethodnih godinu dana ostvario minimalan broj ponuda.

Prvostepeni sud je pravilno cenio istaknuti prigovor neblagovremenosti tužbe, kao neosnovan. Od uručenja osporenog rešenja (23.07.2012. godine) poslednji dan roka od 90 dana, propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009), pao je u nedelju, o čemu među strankama nema spora, te rok ističe protekom prvog narednog radnog dana, što je ponedeljak 22.10.2012. godine, kada je tužba i podneta preporučenom pošiljkom predatom pošti. Tako se računaju rokovi primenom odredaba člana 103. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, prvostepeni sud je ocenio da su ispunjeni u svemu uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, te je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je stanovišta da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Prema zaključku drugostepenog suda, poslodavac – tuženi, nije omogućio tužiocu uslove za poboljšanje rada, jer prilikom utvrđenja da tužilac ne ostvaruje rezultate rada, od strane obrazovane komisije i izrade izveštaja iste komisije od 30.04.2012. godine, tuženi nije ostavio tužiocu odgovarajuće instrukcije i rok za poboljšanje rada i nakon tog datuma nisu ponovo utvrđivani rezultati rada tužioca. Sledom, drugostepeni sud nalazi da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog neostvarivanja rezultata rada doneto u nezakonito sprovedenoj proceduri, usled čega je primenom odredbi člana 179. tačka 1, člana 180. stav 1. i 191. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05...54/09), te člana 166. Preporuke MOR preinačio prvostepenu presudu, poništio rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad.

Drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava izveo zaključak da je tužbeni zahtev osnovan, jer u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 179. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05...54/09), na koji se pozvao tuženi poslodavac u osporenom rešenju, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi nije pravilno primenio član 179. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005 i 54/2009), jer je propustio da na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada tužilac ne ostvaruje, budući da mu uz upozorenje iz odredbe člana 180. Zakona o radu nije dao instrukcije sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka. Pravilan je zaključak da je tuženi dostavljanjem pisanog upozorenja tužiocu formalno obezbedio pravo na odbranu koje je propisano članom 7. ratifikovane Konvencije MOR broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, a ne i Preporuku broj 166. To proizlazi iz činjenice što je Komisija, koja je utvrđivala rezultate rada tužioca, sačinila izveštaj 30.04.2012. godine, a tuženi je upozorenje izdao 26.06.2012. godine, kojim je upozoren od strane tuženog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog činjenja povrede radne obaveze, neizvršavanja ili nesavesnog, nemarnog i neblagovremenog izvršavanja radnih obaveza, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je već 05.07.2012. godine. Tuženi je, kao poslodavac, propustio je da tužiocu ostavi primereni rok u kome bi tužilac imao šansu da poboljša radni učinak, i da potom ponovo oceni da li je došlo do poboljšanja i da tek nakon te procedure oceni da li su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu. Pravilno je drugostepeni sud primenio ratifikovanu Konvenciju MOR-a broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca sa Preporukom broj 166. U skladu sa njihovom sadržinom je i praksa Vrhovnog kasacionog suda, pa su bez uticaja navodi revidenta koji ukazuju na nemogućnost primene Preporuke broj 166 Konvencije MOR broj 158.

Budući da tuženi nije ostavio tužiocu odgovarajuće instrukcije i rok za poboljšanje rada i nakon toga nisu ponovo utvrđivani rezultati rada tužioca, to je rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu nezakonito, u smislu člana 179. tačka 1. Zakona o radu i tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. tog zakona.

Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tuženog kao neosnovanu, kao u stavu prvom izreke presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju, kao u stavu drugom izreke presude, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić