.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1365/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“ sa sedištem u Novom Sadu, koga zastupa punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3809/22 od 27.09.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 3809/22 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3809/22 od 27.09.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3809/22 od 01.02.2023. godine, u delu kojim je odbijena žalba tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3809/22 od 27.09.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3809/22 od 01.02.2023. godine, u delu kojim je odbijena žalba tuženog.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1311/20 od 27.05.2022. godine, koja je u delu odluke o troškovima ispravljena rešenjem istog suda P1 1311/20 od 20.12.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.06.2017. godine do 31.12.2019. godine iznos od 2.831,71 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2022. godine do isplate i iznos od 932,41 dinara na ime obračunate zatezne kamate do 28.02.2022. godine na iznos glavnog duga. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 80.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3809/22 od 27.09.2022. godine, koja je u delu odluke o troškovima postupka ispravljena rešenjem istog suda Gž1 3809/22 od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 63.800,00 dinara sa traženom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijene su žalba tuženog u preostalom delu i žalba tužioca u celosti i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijanom delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njegova žalba, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj kod utvrđenja da cena rada koju je tuženi primenjivao pre početka primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, nije bila utvrđena u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora tuženog. Navedeno iz razloga što tuženi prilikom isplate zarada nije iscrpio planiranu masu sredstava za zarade i preostala raspoloživa neutrošena sredstva za 2014., 2015., 2016., 2017., 2018. i 2019. godinu, u iznosima utvrđenim u prvostepenoj presudi. Na navedene iznose primenjeno je umanjenje od 10%, odnosno umanjenje 5%, u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava.
Prema stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je dao pravno relevantne razloge za svoju odluku na kojima je zasnovana primena materijalnog prava. Pobijana odluka kojom je tužiocu dosuđena razlika zarade u utuženom periodu doneta je primenom relevantnih odredaba Zakona o radu, Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Zakona o javnim preduzećima i Uredbe o načinu i kontroli obračuna isplate zarade u javnim preduzećima. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati ugovorenu zaradu u skladu sa Kolektivnim ugovorom poslodavca i zaključenim ugovorom o radu i sud štiti pravo zaposlenog na isplatu ugovorene zarade. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava primenjuje se na korisnike javnih sredstava, ali primenom propisanog umanjenja na osnovicu koja je utvrđena pravilnim množenjem cene radnog časa sa koeficijentom predviđenim Kolektivnim ugovorom poslodavca i fondom časova rada. Takva odluka drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog suda o navedenom pravnom pitanju i stoga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pitanju, niti za novim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a u posebnoj reviziji tuženog nisu navedeni argumenti za prihvatanje odlučivanja o reviziji po osnovu člana 404. ZPP.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora iznosi 2.831,71 dinara i očigledno ne prelazi iznos novčanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.
U skladu sa iznetim, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
