Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miloš Milić i Danko Melović, advokati iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ u ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1827/17 od 18.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1827/17 od 18.10.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1827/17 od 18.10.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1188/16 od 06.03.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora za period od 24.08.2013. godine do 24.08.2016. godine isplati iznos od 7.991,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.02.2017. godine do isplate, i iznos od 3.223,66 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na pojedinačna mesečna potraživanja od dana dospelosti do 13.02.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.714,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1827/17 od 18.10.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1188/16 od 06.03.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odluči o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Tužilja je podnela sudu odgovor na reviziju tužene.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odluka o tužbenom zahtevu u konkretnom slučaju doneta je pravilnim tumačenjem i primenom člana 114. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/05 ... 32/13), kojim je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Ova odredba bila je na snazi do 29.07.2014. godine kada je stupio na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 75/14), kojim je izmenjen član 114. stav 1. tako što je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Navedena odredba primenjuje se na obračun i isplatu naknade zarade za vreme koje zaposleni u osnovnim i srednjim školama provede na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku, u skladu sa članom 23. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 12/09 ... 1/12).

Naime, prosečna zarada zaposlenog iz člana 114. stav 1. Zakona o radu za prethodna tri meseca, odnosno, za prethodnih 12 meseci svodi se na iznos zarade po radnom satu koji će, množenjem sa brojem sati godišnjeg odmora, dati iznos naknade zarade koja tužilji pripada za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Zbog toga su nižestepeni sudovi u ovom sporu primenili pravilan metod obračuna naknade zarade (ukupna zarada u obračunskom periodu podeljena sa ukupnim brojem sati rada i tako dobijen iznos zarade po radnom satu), jer je to u skladu sa navedenom zakonskom odredbom koja nije propisala da je prosečna zarada - prosečna mesečna zarada.

Imajući izloženo u vidu, pozivanje tužene na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2002/17 od 16.08.2017. godine, ne opravdava odlučivanje o posebnoj reviziji ni po jednom osnovu predviđenom članom 404. stav 1. ZPP.

Iz tog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

U sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije se, na osnovu člana 436. ZPP, odlučuje primenom člana 403. stav 3. istog zakona - prema vrednosti predmeta spora pobijenog dela.

Vrednost predmeta ovog spora iznosi 7.991,19 dinara (iznos obračunate i dosuđene zatezne kamate od 3.223,66 dinara nije uzet u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora, u skladu sa članom 28. stav 2. ZPP) i očigledno ne prelazi visinu dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnu za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP.

Zbog toga revizija tužene nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 154. i 165. ZPP. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odgovor tužilje na reviziju ne predstavlja neophodnu radnju za postupak odlučivanja o reviziji, zbog čega joj ne pripada pravo na naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić