.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1370/2022
19.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „Jaffa“ d.o.o. iz Crvenke, čiji je punomoćnik Miodrag Rakić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3621/21 od 19.01.2022. godine, u sednici održanoj 19.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3621/21 od 19.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3621/21 od 19.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 318/19 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada isplati iznos od 82.070,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 62.335,00 dinara, počev od dana 01.10.2020. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove postupka u iznosu od 90.566,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3621/21 od 19.01.2022. godine, odbijena je žalba i prvostepenan presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.03.2019. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 82.070,22 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
