.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1375/2019
17.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole ''21. oktobar'' u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1417/18 od 19.06.2018. godine, u sednici održanoj 17.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1417/18 od 19.06.2018. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1417/18 od 19.06.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1063/2016 od 10.05.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 15.06.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u periodu od 18.07.2013. godine do 18.07.2016. godine isplati iznos od 5.283,44 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je izrekom utvrđeno i iznos obračunate zakonske zatezne kamate na pojedinačna mesečna potraživanja na način utvrđen izrekom. Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.280,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1417/18 od 19.06.2018. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda i rešenje o ispravci.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava uz predlog da se o reviziji odlučuje kao izuzetnoj dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni revizijskog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama Rev2 2127/2018 od 17.10.2018. godine, Rev2 2024/2018 od 17.10.2018. godine, Rev2 2027/2018 od 14.02.2019. godine i Rev2 3234/2018 od 16.01.2019. godine, u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbom podnetom 19.07.2016. godine tražila da joj tužena naknadi štetu zbog neisplaćene zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP, odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ovog postupka, to je u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
