Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2305/23 od 24.01.2024. godine, odbijene su žalbe i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na revizju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilaca neosnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi vrši delatnost sakupljanja komunalnog otpada sa teritrija Grada Kikinda. Tužioci AA i BB su radili na iznošenju smeća kod tuženog i rad je regulisan na nedeljnom nivou, na osnovu rasporeda koji pravi njihov šef ĐĐ. Tužioci VV, GG i DD su obavljali poslove radnika na deponiji odnosno radnika na sakupljanju i sortiranju sekundarnih sirovina koji su prilikom dolaska na posao obavljali uobičajene svakodnevne poslove vezane za sakupljanje otpada u reciklaži ili dvorištu, a za obavljanje zadataka dobijali su uputstvo od radnika EE. Tužioci su članovi industrijskog sindikata tuženog čiji je predsednik ŽŽ. ŽŽ, kao predsednik štrajkačkog odbora je putem mejla upućenog ZZ, zaposlenoj kod tuženog na poslovima HR specijaliste, 18.03.2022. godine dostavio pisani dokument – upozorenje od 18.03.2022. godine i na taj način obavestio tuženog da će se organizovati štrajk upozorenja. Navedeni mejl poslat je u 15,29 časova. U upozorenju je navedeno da je štrajk upozorenja zakazan za 18.03.2022. godine, na prostoru deponije, u vremenu od 13,30 časova do 14,30 časova i nabrojani su štrajkački zahtevi. Tužioci su zajedno sa ostalim radnicima, koji su doneli odluku da učestvuju u štrajku upozorenja, bili u obustavi rada radnim danima od 18.03.2022. godine do 28.03.2022. godine, od 13,30 do 14,30 časova. ŽŽ je 28.03.2022. godine, u prostorijama tuženog, ispred štrajkačkog odbora predao obaveštenje kojim je obavestio tuženog da će generalni štrajk radnika tuženog započeti 30.03.2022. godine, početkom rada prve smene na prostoru deponije i izneo štrajkačke zahteve. U obaveštenju su navedeni članovi štrajkačkog odbora (ŽŽ, GG i II), a isto je potpisano od strane ŽŽ, kao predsednika. U prilogu obaveštenja dostavljen je i spisak radnika koji su se izjasnili za učešće u štrajku. Prijem ovog dokumenta potvrdila je svojim potpisom ZZ. Dana 29.03.2022. godine ZZ je tužiocima i ostalim zaposlenima, koji su se opredelili da učestvuju u štrajku na lokaciji deponije uručila obaveštenje rukovodstva tuženog – „obaveštenje zaposlenima povodom najavljenog štrajka“, u kojem je navedeno da je planirani štrajk nezakonito organizovan, da će tuženi primeniti sve mere koje su mu dostupne na osnovu Zakona o radu i Zakona o štrajku protiv svih učesnika nezakonito organizovanog štrajka, uključujući pokretanje disciplinskih postupaka protiv svih takvih zaposlenih, da zaposleni za vreme rada, kada se nalaze u štrajku, da nemaju pravo na zaradu i da će im shodno tome zarada za mart mesec biti umanjena. Generalni štrajk je trajao od 30.03.2022. godine do 19.04.2022. godine. U tom periodu tužioci i još oko 20 radnika koji su bili u štrajku su dolazili radnim danima na posao od 06,00 do 14,00 časova, ali nisu radili, već su čekali pregovore sa tuženim, do kojih nije došlo. Tužioci su 30.03.2022. godine primili upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kojim su upozoreni da su se zbog učinjene povrede radne discipline stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, na osnovu člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu. Tužiocima su 19.04.2022. godine uručena rešenja o otkazu ugovora o radu, kojim se tužiocima otkazuje ugovor o radu zbog toga što su svojom krivicom učinili povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je da je zaposleni stupio u štrajk i obustavio rad kod poslodavca protivno odredbama Zakona o štrajku i da je pored prethodnog obaveštenja poslodavca da je štrajk nezakonito organizovan, nastavio da učestvuje u takvom štrajku, usled čega je svojom krivicom izvršio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu – neopravdano odbijanje da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca. Inspektorat za rad, Odsek inspekcije rada u Kikindi, Severobanatski upravni okrug je 06.07.2022. godine doneo rešenja kojima se odlaže izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu za svakog tužioca od 19.04.2022. godine, na osnovu kojih rešenja su tužioci vraćeni na rad kod tuženog. Protiv navedenih rešenja tuženi je podneo žalbe, koje su rešenjima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odbijene, kao neosnovane.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se ima u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 9, 10. i 11. Zakona o štrajku („Službeni list SRJ“, br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/2005 – drugi zakon i 103/2012 – odluka US RS) i člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 113/17), kada su odbili, kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca za poništaj rešenja tuženog koja su doneta 19.04.2022. godine, kojim rešenjima je tužiocima otkazan ugovor o radu.

Tužiocima je otkazan ugovor o radu zbog toga što su svojom krivicom učinili povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, jer su stupili u štrajk i obustavili rad kod poslodavca protivno odredbama Zakona o štrajku i pored prethodnog obaveštenja poslodavca da je štrajk nezakonito organizovan nastavili da učestvuju u takvom štrajku, te da su na taj način svojom krivicom učinili napred navedenu povredu radne discipline.

Prema Zakonu o štrajku, štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada (član 1. tačka 1), a zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku (član 1. stav 2). Članom 3. stav 1. Zakona o štrajku, propisano je da odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodava donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većinom zaposlenih. Članom 4. istog zakona, propisano je da odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih; vreme početka štrajka; mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk. Članom 5. stav 1. istog zakona, propisano je da je štrajkački odbor dužan da štrajk najavi dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja, ako ovim zakonom nije utvrđen drugi rok. Članom 9. stav 1. istog zakona, propisano je da u delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom, a stavom 2. da delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite. Članom 11. istog zakona, propisano je da u delatnostima iz člana 9. ovog zakona štrajk se najavljuje poslodavcu, osnivaču, nadležnom državnom organu i nadležnom organu lokalne samouprave najdocnije deset dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona. Članom 14. stav 1. istog zakona, propisano je da organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Saglasno napred citiranim odredbama Zakona o štrajku, samo zakonit štrajk, koji je organizovan i vođen po napred citiranim pravilima ne predstavlja povredu radne obaveze i ne može biti osnov za pokretanje postupka radi utvrđivanja disciplinske ili materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može imati za posledicu prestanak radnog odnosa. Učesnik u štrajku koji nije zakonit, ne uživa zaštitu od otpuštanja (otkaza),

Kod utvrđenog da su tužioci u spornom periodu obustavili rad suprotno Zakonu o štrajku, jer štrajk nije najavljen tuženom najdocnije deset dana pre početka štrajka, niti je dostavljena izjava o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o štrajku, s obzirom na to da tuženi obavlja delatnost od javnog interesa - komunalnu delatnost odnosno da se radi o delatnosti u smislu napred citiranog člana 9. Zakona o štrajku, to su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbene zahteve tužilaca odbili, kao neosnovane, jer u ovom slučaju su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. Naime, tužioci, kao učesnici u štrajku koji je nezakonit odnosno koji je organizovan i vođen suprotno citiranim odredbama Zakona o štrajku ne uživaju zaštitu od otpuštanja (otkaza), pa kako su tužioci svojom krivicom učinili povredu radne obaveze propisanu članom 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, s obzirom na to da u periodu od nekoliko dana nisu ispunjavali svoje radne obaveze nalazeći se u nezakonitom štrajku, to su učinili napred navedenu povredu radne obaveze zbog koje im je prestao radni odnos.

Imajući u vidu navedeno, neosnovano se navodima revizije ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo i da nisu razjasnili protivpravno postupanje tužilaca odnosno da li postoji njihova individualna odgovornost tokom štrajka, niti da li je štrajk vođen na način kojim se ugrožava bezbednost lica i imovine ili zdravlja ljudi ili na način da sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade odnosno onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka ili sprečava poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima poslodavac obavlja delatnost. Ovo, s obzirom na to da se radi o štrajku koji je organizovan suprotno Zakonu o štrajku, odnosno da se radi o nezakonitom štrajku, zbog čega tužioci, kao učesnici u štrajku koji je nezakonit ne uživaju zaštitu od otpuštanja odnosno otkaza, pa kako su tužioci sa grupom radnika obustavili rad, to su učinili povredu radne obaveze zbog koje im je mogao prestati radni odnos po volji poslodavca i zbog čega pobijana rešenja nisu nezakonita.

Saglasno navedenom, ocenjeni su, kao neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kojima se zapravo osporava dokazni postupak i ocena izvedenih dokaza, a što nije revizijski razlog.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni sud, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da ova procesna radnja nije bila nužna za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković