.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1378/2019
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petković, advokat iz ..., protiv tuženog „DMB PETROL-OIL“ D.O.O. iz Aranđelovca, čiji je Živan Jeremić, advokat iz ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3421/27 od 03.07.2018. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3421/27 od 03.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3421/27 od 03.07.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 517/15 od 04.03.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtevi kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime razlike zarade, za period od 01.12.2011. do 31.03.2012. godine, plati po 600 evra mesečno, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a sa zakonskom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 72.100,00 dinara sa zakonskom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3421/27 od 03.07.2018. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zarade, jer tužilac nije dokazao da je bio u radnom odnosu kod tuženog, niti da je sa njim imao zaključen pismeni ugovor o radu. Odluku o osnovanosti tužbenog zahteva, sudovi su doneli uz primenu adekvatnih odredaba materijanog prava, koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da odluka o zahtevu za isplatu zarade zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u toku postupka i na kome je odluka zasnovana, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate zarade, podneta je 27.09.2013 godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.400 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
