.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1382/2016
16.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marina Vujin Matković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Vuk Vuković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/14 od 08.01.2016.godine, u sednici veća od 16.03.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/14 od 08.01.2016.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4891/11 od 07.11.2013. godine, stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br.1062 od 24.06.2011.godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tuženi je obavezan da tužilji isplati naknadu štete zbog neosnovanog otkaza ugovora o radu u iznosu od 492.948,00 dinara, na ime 18 zarada koje bi tužilja ostvarila da je ostala na radu. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 206.530,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/14 od 08.01.2016.godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je preko punomoćnika podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud ocenio žalbene navode kojima je isticana neurednost tužbe i zahteva za vraćanje u pređašnje stanje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog obavljala posao portira-kurira, a pobijanim rešenjem od 24.06.2011.godine otkazan joj je ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 96. stav 1. tačka 7. Kolektivnog ugovora tuženog od 08.12.2009.godine, iz razloga što dana 11.06.2011.godine nije ostavila glavnu kapiju pogona tuženog u ... otvorenu, po nalogu direktora pravnog sektora i zamenika generalnog direktora tuženog. Tužilja je pismeno upozorena o postojanju otkaznih razloga, na koje se izjasnila. Utvrđeno je da je tužilja imala pismeni nalog neposrednog rukovodioca, šefa obezbeđenja kod tuženog, da glavna kapija mora uvek biti zatvorena.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i tuženi obavezan da tužilji naknadi štetu u visini 18 zarada koje bi ostvarila da je radila u spornom periodu.
Naime, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu postojali opravdani razlozi da se tužilji otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS2 br. 24/05, 61/05, 54/09), zbog nepoštovanja radne discipline. Naime, tužilji je njen neposredni rukovodilac dao uputstvo u pismenoj formi da evidenciju ulazaka lica i vozila u pogon tuženog vrši tako što će kapiju uvek držati zatvorenu, s obzirom da je imala obavezu da pre otvaranja kapije u knjigu evidencije upiše podatke iz lične karte i registarski broj vozila. S obzirom na navedeno, usmeni nalog zamenika direktora, koji je tužilja kritičnom prilikom dobila da glavnu kapiju ostavi otvorenom, nije bio dovoljan da bi tužilja po njemu postupila, jer nije dobila uputstvo kako će u takvoj situaciji vršiti identifikaciju lica koja ulaze u pogon tuženog. Iz svih okolnosti proizilazi da namera tužilje prilikom odbijanja ovog usmenog naloga zamenika direktora tuženog nije bila da ne poštuje usmenu naredbu, već da postupa u skladu sa pismenim uputstvom svog neposrednog rukovodioca o načinu puštanja u pogon tuženog i evidentiranja lica i vozila. S obzirom na navedeno, pobijano rešenje je pravilno poništeno kao nezakonito i tuženi obavezan da tužilji naknadi štetu u skladu sa članom 191. stav 4. Zakona o radu, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
