Rev2 1383/2023 3.19.1.10; 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1383/2023
04.05.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., koje zastupa Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tuženog JGSP „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4076/22 od 29.09.2022. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4076/22 od 29.09.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4076/22 od 29.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1302/2020 od 14.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilaca usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.06.2017. godine do 31.12.2015. godine isplati iznos od 1.264,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.06.2020. godine do isplate, kao i iznos od 328,78 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 01.06.2020. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.06.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 1.003,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2020. godine do isplate, kao i iznos od 256,29 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 01.06.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 4076/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1302/2020 od 14.07.2022. godine i obavezao tuženog da tužiocima na ime naknade troškova postupka pored dosuđenog iznosa plati još i iznos od 24.750,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog u celosti i žalba tužilaca u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda i odluka o troškovima postupka u preostalom delu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 20.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio je da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u utuženom periodu, kod utvrđene činjenice da tuženi u oktobru 2014. godine nije pravilno utvrdio osnovicu za obračun zarade u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora iz 2013. godine i Pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna komunalna i druga preduzeća Grada Novog Sada, a što je za posledicu imalo pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade u čitavom spornom periodu, te da tuženi nije iscrpeo sva planirana sredstava za isplatu zarada u vreme primene zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116 od 27.10.2014. godine). Pobijana odluka doneta ja primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revident uz reviziju nije predložio drugačije odluke suda donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha stranaka u parnici i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu, pa nije potrebno s tim u vezi ujednačavanje sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonom, merodavna vrednost predmeta spora kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok u smislu stava 2. te odredbe, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 30.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.264,32 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije nedozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je reviziju izjavio i protiv dela odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, pa kako je u tom delu odlučeno o sporednom traženju tužioca, revizija je nedozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić