.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1384/2014
22.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca D.S. iz B., čiji je punomoćnik S.S., advokat u N.B., protiv tuženog Javnog preduzeća aerodrom „Nikola Tesla“ iz Beograda, koga od odgovora na reviziju zastupa advokatska kancelarija M. u B., po advokatu S.P.M., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegracije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 2691/2011 od 11.09.2013. godine, u sednici veća održanoj 22.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 2691/2011 od 11.09.2013. godine.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 2691/2011 od 11.09.2013. godine je odbijena žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P1 4618/2010 od 04.02.2011. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu pod brojem 03-3/180 od 31.10.2008. godine koje je doneo direktor tuženog i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 71.250,00 dinara, u roku od osam dana.
Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju i tražio je da mu se dosude troškovi odgovora na reviziju u iznosu od 33.000,00 dinara.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09), a u vezi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima lekara opšte medicine – koordinator po ugovoru o radu od 29.06.2007. godine. Rešenjem generalnog direktora tuženog od 31.10.2008. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Tužiocu je isplaćena otpremnina u iznosu od 396.320,00 dinara. Postupajući po rešenju inspektora rada od 12.01.2009. godine, tuženi je vratio tužioca na rad do pravnosnažnog okončanja ovog sudskog postupka i to na poslove samostalnog inženjera sa šifrom 88 u delatnosti investicije i razvoja. Utvrđeno je da je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu kod tuženog izvršena analiza u preduzeću i da je utvrđeno da postoji određen višak zaposlenih od oko 60 radnika. Pravilnikom tuženog od 03.10.2008. godine je propisano da je u procesu restrukturiranja prestala potreba za obavljanjem poslova koje je obavljao tužilac. Upravni odbor tuženog je 24.09.2008. godine na osnovu predloga generalnog direktora tuženog zatražio saglasnost članova Upravnog odbora za donošenje odluke o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih promena.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, jer kod tuženog nije postojala potreba za obavljanjem poslova lekara koje je tužilac obavljao do donošenja osporenog rešenja, a za druge poslove tužilac nije ispunjavao uslove, te da osporeno rešenje potpisano od strane ovlašćenog lica – zamenika direktora nije zbog toga nezakonito jer je potpisnik bio ovlašćen u skladu sa odredbom člana 8. Statuta tuženog.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je rešenje o otkazu zakonito jer su donošenjem Pravilnika tuženog od 03.10.2008. godine ukinuti poslovi lekara opšte medicine – koordinatora koje je tužilac obavljao do donošenja osporenog rešenja i jer nisu postojali odgovarajući poslovi kod tuženog za koje bi tužilac ispunjavao uslove. Utvrđenje da kod tuženog nije postojala potreba za obavljanjem poslova lekara je potkrepljeno i kasnijim rešenjem inspektora rada kojim je tužilac vraćen na rad do okončanja ovog radnog spora, ali na poslove samostalnog inženjera za koje poslove tužilac ne ispunjava uslove. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili da tužilac nije ispunjavao uslove za poslove radnog mesta referenta za sanitarnu i ekološku zaštitu koji su propisani Pravilnikom. Nižestepeni sudovi su izvršili analizu opisa poslova koje je obavljao lekar opšte medicine – koordinator (tužilac pre otkaza) i opisa poslova referenta za sanitarnu i ekološku zaštitu, te su izveli zaključak da se radi o dva potpuno različita radna mesta.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tuženi rešenje o otkazu ugovora o radu doneo na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05 i 61/05) jer je prestala potreba za obavljanjem poslova tužioca koji je po zanimanju lekar sa VII stepenom stručne spreme, pri čemu tužilac nije ispunjavao uslove za neko drugo radno mesto na koje bi eventualno mogao biti raspoređen.
Revident i u reviziji kao i tokom celog postupka insistira na tvrdnji da je rešenje o otkazu ugovora o radu potpisalo neovlašćeno lice i da je to razlog nezakonitosti tog rešenja. Apelacioni sud je pravilno zaključio da taj žalbeni razlog nije osnovan jer je rešenje o otkazu potpisalo ovlašćeno lice – zamenik generalnog direktora i da je to učinio u skladu sa članom 8. Statuta tuženog, kojim je propisano da u odsutnosti ili sprečenosti generalnog direktora, preduzeće zastupa zamenik ili lice koje ovlasti direktor.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju, jer ovaj odgovor nije bio nužan po članu 161. u vezi člana 150. ZPP.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
