.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1384/2016
24.05.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Ljiljana Tomić Vidović, advokat iz …, protiv tuženog ''BB'' , … u ..., koju zastupa Nikola Malić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/16 od 15.04.2016. godine, u sednici održanoj 24.05.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/16 od 15.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/16 od 15.04.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 335/14 od 23.11.2015. godine, kojom je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 19.06.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 01-5825 od 11.12.2003. godine i utvrđeno da mu prestaje radni odnos sa 19.06.2014. godine, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu i naknadi mu troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju povredu Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog, u režimu radnog odnosa na neodređeno vreme,obavljao poslove …. Zbog nastalih ekonomskih i organizacionih promena donet je Program rešavanja viška zaposlenih i akt o izmeni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, prema kome je između ostalog, smanjen broj izvršilaca na poslovima koje je obavljao tužilac. Tuženi je prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, ispoštovao proceduru propisanu odredbama člana 153-156. Zakona o radu. Program o rešavanju viška zaposlenih od 02.06.2014. godine, kao jedini kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih, propisao je „rezultate rada“ zaposlenog za šest meseci koji prethode donošenju predloga programa (na mestima na kojima se smanjuje broj izvršilaca). Ocenjivanje je izvršeno 30.05.2014. godine, za period od 30.11.2013. godine do 30.05.2014. godine, tako što je neposredni rukovodilac tužioca ocenio jedinicom, a drugog zaposlenog na radnom mestu bravara ocenom 3,5. U periodu od 27.01.2014. do 04.04.2014. godine i od 26.05.2014. do 19.06.2014. godine, tužilac je bio privremeno sprečen za rad usled bolesti, pa faktički nije radio preko tri meseca u okviru predviđenih šest meseci za ocenjivanje rezultata rada zaposlenog. Kako je tužilac ocenjen najnižom ocenom, pobijanim rešenjem od 19.06.2014. godine otkazan mu je ugovor o radu uz isplatu otpremnine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su pobijano otkazno rešenje poništili a tuženog obavezali da tužioca vrati na rad.
Ocena rezultata rada mora biti bazirana na učinku zaposlenog koji se procenjuje za period od šest meseci pre donošenja Programa. Pošto tužilac preko tri meseca u okviru perioda određenog za ocenjivanje, zbog bolesti nije efektivno radio, svakako nije mogao da ostvari učinak predviđen normativima i standardima koje je propisao tuženi, zbog čega je stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na drugog zaposlenog na istom radnom mestu, koji je sve vreme radio. Tuženi je morao da se pridržava regulative propisane Pravilnikom o rešavanju viška zaposlenih, pa je mogao da oceni tužioca za period od šest meseci efektivnog rada a ne za period kada je bio privremeno sprečen za rad.
Imajući u vidu da je u ovom slučaju programom propisan kriterijum „rezultati rada“, pogrešno primenjen, pobijano rešenje, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu je nezakonito, a pravna posledica nezakonitog otkaza je reintegracija zaposlenog u smislu člana 191. Zakona o radu, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
