Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.N. iz A., Ulica … broj …, čiji su zajednički punomoćnici N.M. i Z.K., advokati iz I., Ulica …broj…, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu, Policijska stanica u Arilju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 185/14 od 26.05.2015. godine i o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2568/13 od 04.02.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1 185/14 od 26.05.2015. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2568/13 od 04.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica u Arilju, P1 240/13 od 04.07.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu na ime dodataka na zaradu za prekovremeni rad, noćni rad i rad u dane državnih i verskih praznika isplati ukupno 65.827,91 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, a sve bliže označeno u izreci. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati 53.175,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2568/13 od 04.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen Osnovnom sudu u Požegi na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R1 185/14 od 26.05.2015. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije prihvatio predlog tužene za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP.

Tužena je protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi tužene, na osnovu člana 404. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/136-US), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje drugostepenog suda, primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP, pa je našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenog dela uvećane zarade tužiocu zbog neredovnosti odnosno po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih i verskih praznika, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud pravilno primenio navedenu odredbu, kada nije predložio odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja od 23.09.2014. godine, doneo pravni stav koji se odnosi na pravo zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu neredovnosti u radu. Prema navedenom pravnom stavu policajci i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima do stupanja na snagu Pravilnika o platama od 26.06.2006. godine, imaju pravo na uvećanu platu zbog tzv. „neredovnosti“ (državni i verski praznik, rad noću, smenski rad i prekovremeni rad) u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Opštim kolektivnim ugovorom i članom 108. sada važećeg Zakona o radu, dok u periodu od 26.06.2006. godine do primene izmenjenog Zakona o policiji (2011. godine), nemaju pravo na uvećanje plate po osnovu neredovnosti ako je njihova plata uvećana od 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike. Isti stav je izražen i kroz odluke Ustavnog suda.

Imajući u vidu navedeni pravni stav, proizlazi da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji u ovoj pravnoj stvari, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, bez obzira na ukazivanje na drugačije odluke Apelacionog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Nišu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, a što žalbu tužene čini neosnovanom.

Na osnovu iznetog, primenom člana 387. stav 1. tačka 2. u vezi člana 402. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/136-US), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.06.2012. godine, radi isplate razlike u zaradi, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 43.560,00 dinara. Podneskom od 30.11.2012. godine, tužilac je preinačio tužbu i tražio isplatu od ukupno 65.827,91 dinar.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, zbog čega van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP, jer predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad u dane verskog i državnog praznika, noćnog rada i prekovremenog rada, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 65.827,91 dinara, što na dan podnošenja tužbe, odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 584,42 evra. Kako pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.