.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1388/2019
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Ivanov, advokat iz ..., protiv tužene Stručne škole ''Sveti Sava'' iz ..., koju zastupa Vesna Stojanović, advokat iz ..., radi isplate putnih troškova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2546/16 od 07.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2546/16 od 07.10.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenom.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2546/16 od 07.10.2016. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2546/16 od 07.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 405/15 od 23.05.2016. godine, u stavu drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade troškova prevoza u gradskom saobraćaju za period od januara 2013. godine do decembra 2015. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom po dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavu prvom i trećem izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Tužena je dala odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, imajući u vidu da je sudska praksa usaglašena po pitanju prava zaposlenih na putne troškove za dolazak i odlazak sa rada, dok je pitanje visine tih troškova činjenično pitanje svakog konkretnog spora.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za troškove prevoza podneta je sudu dana 29.12.2015. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Sastav odgovora na reviziju od strane advokata, ne predstavlja onaj trošak potreban za vođenje parnice, zbog čega je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
